tenkgirl
23.03.2009., ponedjeljak
još uvijek ne spavam
|
već čitam svoje stare postove. aha. imam i ja crtu narcisoidnosti, sto posto to niste znali. i baš sam si smješna. i kul. ma genije. vi bi se prodali da pišete tak dobro ko ja. baš. |
not another sex post
|
sjedim ja danas na kavi sa svojim kokošima i, kao i obično, pitaju me kaj ima novo u mojem ljubavnom životu. a ja im velim da sam jebežljiva. da me svrbi pica. ne na onaj "nisam se oprala" način. već onako kako svrbi okidač pištolja pod prstom kad ti je u nišanu najgori neprijatelj. pretpostavljam, jer nisam nikad imala pištolj u ruci.. a sad evo sjedim u krevetu.. gledam neki film.. igram igricu na fejsu.. i ne mogu spavat. jer me svrbi pica. |
18.03.2009., srijeda
gift certificate
|
u subotu je G-ju rođendan. kaj da mu poklonim? budući mu ne mogu poklonit ono što je tražio.. jer bi to bila mašna. zavezana meni oko struka.. pretpostavljate već, u njegovoj varijanti bila bi to jedina stvar koju bih nosila.. imate ideja?? |
15.03.2009., nedjelja
pitanje
|
molim svoja dva muška čitatelja za mišljenje.. jel veća kuja cura koja da lažni broj tipu s kojim je brijala tu večer ili ona koja da točan broj, ali se poslije neće javit? |
13.03.2009., petak
not another week report
|
ne, ovo neće biti još jedan tjedni izvještaj. u užasnoj sam gužvi na poslu, a popodne skoro svaki dan imam nešto u planu, pa ne stignem pisati, iako za promjenu imam o čemu. ipak.. zadnja dva dana.. su bila posebno zanimljiva.. a uhvatih malo vremena solo u uredu, pa mogu zabušavat..  u srijedu sam bila na večeri s kolegicama s posla. nas 3 + još jedna bivša kolegica svakih par mjeseci odemo u neki restoran ili barem na cugu. sve smo veri bizi end importnt, pa da malo keč apnemo.. uglavnom.. ovaj put smo išle na večericu u restoran Prasac na gornjem gradu. ne dajte da vas ime zbuni, to vam je jedan vrlo fensi restač.. koji ima nekih 16tak mjesta, tak da ga morate rezervirat barem 10 dana unaprijed.. ja sam jela pačja prsa, dvije su jele jegulju, a jedna oslić. sve je bilo njam.. ali moram vam reći da tamo svakako ne dođete gladni. ko ja. koja nisam jela od 10 ujutro, pa sam dočekala taj ogromni, ali gotovo prazan tanjur s kruljenjem visokih decibela. ne kužim takve restorane.. ja sam svoja 3 komadića mesa 5x3 cm veličine, jednu veću žlicu pirea i isto toliko kupusa platila 145 kuna. uz to, naravno da možete popiti jedino buteljirano vino, pa smo mi uzele neko razumne cijene od 160 kn za 7 dcl. kaj da vam velim.. ja se u životu nisam napila od 1 (slovima: jedne!) čaše vina, ma koliko ono bilo finog bukea ili čegaliveć.. a nisam ni ovaj put. nije da se moram napit, al kad već plaćam 40 kuna za niti 2 dcl htjela bih da mi barem bude nekak.. fino.. ali ne. bilo je.. skoro bezukusno.. ono što svakako preporučam, iako me količina razočarala jet again je desert. ima neko komplicirano ime gdje nabraja sve sastojke i okuse, a svodi se zapravo na biskvit od čokolade s chillijem i narančom koji je iznutra otopljen i kocku sladoleda od višanja, prelivenu s malo likera od banane. možda vam ne zvuči super, al jamčim da ćete si poslije toga mislit kak nikad niste ništa finije imali u ustima. nikad. really. cijela ta ljepota nas je došla 240 kuna po glavi i da su količine bile barem za 50% veće, rekla bih da se isplati. ovak.. nekak ću si razmislit prije nego ponovno odem tamo.. poslije smo otišle u Tituš na jednu kratku i nabasale na Dunju Knebl, čija izvedba Me and Bobby McGee mi još zvoni u glavi.. žena je zakon. mislim da ću u Tituš još koji put navrnut, sviđa mi se atmosfera.. jučer sam putem svojih špijuna (čitaj: anspik) saznala kaj će se prikazivat na skrivenoj pretpremijeri u avenju. bila sam već jednom na toj skrivenoj pretpremijeri, al tad nisam imala špijune. tak smo ja i seka zaglavile na Herbie s Lindsay Lohan (nadam se da sam ovo dobro napisala, ne da mi se provjeravat..). kad je krenula špica ispred nas su se 3 dečka od oko 25 godina digla i izašla. ja sam bila malo razočarana, al mogu pogledat. a moja seka.. "yes!!" uzviknula je s oduševljenjem!  enivej.. jučer sam unaprijed doznala kaj to idem gledat, a gledala sam dugo isčekivane watchmene na koje sam se nabrijavala otkad sam pogledala ovaj trailer: e sad.. koliko puta vam se dogodilo da vidite neki super trailer, pa odete pogledat film i skužite da su ukupno 2 dobre scene i obje su bile u traileru?? meni puno puta.. e ovaj put je razočaranje U POTPUNOSTI izostalo! film je mrak! prejeben! odličan! kul! ma prekul! kud nisam elokventnija da bolje prenesem svoje oduševljenje.. budući ja nisam čitala strip iliti graphic novel, nemrem vam reći koliko je dobro prenesen. al film me toliko oduševio da si namjeravam skinut soundtrack (koji je btw isto mrak!), pročitat strip i pogledat ga još barem jednom u kinu. jednostavno ga je šteta ne pogledat koliko god je moguće puta na velikom platnu.. uglavnom.. jebenica. ovaj post sam pisala pomalo cijeli dan, i objavljujem ga evo na kraju radnog vremena.. a sad odoh doma spavat i nabrijavat se za jack daniels party u novom zagrebu. |
10.03.2009., utorak
da vas malo rastrese
|
odlučila sam malo otvoriti horizonte. one glazbene. ako imate kakve prijedloge kaj bi si jedna glazbeno ne-retardirana curka ko ja mogla poslušat, a da već nije - ovo vam je prilika. kaj slušate da vas probudi, oraspoloži, digne? kaj slušate dok se vozite u svom autu / javnim prijevozom? na čijem koncertu ste bili i rasturili se? |
07.03.2009., subota
filing ovih dana
|
za svoj 300 post da vam malo dočaram kak se osjećam ovih dana.. ma ok.. nije baš toliki crnjak.. snovi su mi gori nego ikad.. kad kažem gori, mislim življi i pamtljiviji, ak takva riječ postoji.. jučer sam se probudila s takvim osjećajem sreće, nade, nečeg toplog oko srca.. a nizašto.. samo zbog jednog lijepog sna.. s druge strane, danas popodne sam odspavala malo sa Syren.. i probudila se u crnjaku, skoro na rubu suza.. kak se ono zove kad vas peru hormoni i mijenja vam se raspoloženje? pubertet? ne.. za to sam prestara.. trudnoća? ne.. za to se treba seksat.. klimaks? ne.. za to sam premlada.. nadam se..  štogod bilo.. dobro nije.. a i Lund mi je u kurcu ovih dana.. morat ću ga napit i ispričat mu par masnih viceva idući tjedan da se malo razvedri.. nadam se da bu upalilo..  a sebe ću odvest na kolače.. čokoladne s čokoladom. to bu upalio, sigurno. |
stjupid bič
|
pizda sam. priznajem. odjebala sam Lunda zbog neke pišljive temperature.. pih.. trebala sam se ić napit.. a znate kaj? upravo sam odjebala i Šlapu, jer Syren ima temperaturu (sto posto od mene dobila, psmtr!) i ne idemo nikam. a Šlapetina sutra nemre jer ide na tekmu u šibenik.. kad te neće onda te fakat neće.. ispričavam se svima i obećajem nadoknade. eto. |
05.03.2009., četvrtak
ali no međutim
|
danas sam sama samcata u uredu, ni šefa ni kolegica nema. pa sam iskoristila priliku da akšli nešto radim. i napravila sam čudo posla. i zabrijala sam si ostat i sat vremena duže, kad mi već tak dobro ide. bez brige, kompenzirala sam to ujutro, budući sam se udostojala pojavit na poslu tek u pol 10. ne jebem nikog. nisam jutarnji tip i gotovo. lako je moguće da mi to dođe glave.. ali trenutno me to ne ždere nimalo. večeras idem s Lundom na neku svirku. bit će tamo još blogera, pa se idem malo družit. baš me zanima kakva će bit ekipa.. sutra pak idem u RI. konačno. syren me se zaželila, a i ja nje, nismo se vidjele od 10 mjeseca. šteta kaj je ružno vrijeme, pa nam se vjerojatno neće baš dat ružit. ipak, možda se doma napijemo i bacimo neku društvenu igru.  u subotu je krvopijici rođendan, pa je vodimo u kino. nju nisam vidjela još duže nego syren, tak da ne znam uopće na kaj će taj susret ličit. kad imate 20 godina mlađu sestru teško je komunicirat. al ajde.. nadam se da se ne bumo posvađale barem ta 2 sata kolko ćemo bit skupa. mala je nemoguće razmažena o čemu imam dvojake osjećaje. s jedne strane mi je drago da je toliko derište, jer znam da pije krv starom, a i onoj rospijetini od svoje mame. pa guštam kad joj ne mogu stat na kraj.  ali.. pije krv i meni, tak da me to živcira nemoguće. ja ne dam da se mene tuče i uredno vratim. ne dajem joj ništa prije nego me zamoli i vrištanje ne pali. tak da je vječno namrgođena i reži na mene. brijem da i ja nju izluđujem svojim ponašanjem, tak da smo si jednake..  ajd, barem syren obožava, ipak joj je bliža po godinama, pa se s njom nekak slaže.. za rođendan je izrazila želju da sama odabere igricu za PSP, tak da ćemo to riješit odmah na licu mjesta. fala bogu, a ne da danima bauljam po gradu bez ideje kaj bi čudovište htjelo. barbike, šminka i slično kod nje ne prolaze, jer je mala totalni harambaša i brije na vojnike, kauboje i horor filmove. što mi je super, al mi ne pomaže u odabiru poklona.. jer.. već sve ima.. pa sam opet na besciljnom bauljanju po gradu.. ove godine sam izgleda pošteđena tog užasa.. u RI također moram konačno popit cugu sa šlapetinom. jej! na to sam nekak baš nabrijana.. ona pizda Audrey me ne jebe ni pol posto u zadnje vrijeme i mislim je izogovarat da će se sve prašit. baš! eto.. od niš, ipak neš.. |
how did we get here..
|
kao i kod lunda i kod mene jedna velika ništica. u glavi. čitam tinejdžerske knjige, gledam tinejdžerske filmove i slušam tinejdžersku muziku. pomaže. malo. |
04.03.2009., srijeda
nothing compares to..
|
živim ko srednjoškolka, od vikenda do vikenda. raspoloženje preko tjedna mi ovisi o tome jesam li ga vidjela prethodni vikend, jesmo li brijali, jesmo li pričali.. ako nije došao ili je otišao ranije ili nismo komunicirali tužna sam, razočarana, cinična, nadrkana.. a ako dođe, ostane, priča sa mnom.. sretna sam, raspoložena, leptiri se probude.. svijet se okreće oko njega. mog seksualca. koji uopće nije moj. i mogu meni oči manijački blistat do sutra, kad ja s njim ne znam razgovarat. znam se zajebavat, komentirat tekmu ili nazdravljat ničemu.. ali ne znam pričati. plesali smo u subotu. došli smo prvi i bili smo solo dok nisu došli ostali. pa smo si naručili cugu i plesali. smijali se. pjevali. a onda se i ljubili. tad je još bio dovoljno trijezan da razumije što ga pitam. da, moguće, i odgovori na nešto. izrazi mišljenja i želje. ali ja nisam ništa pitala. nije mi ni palo na pamet. leptiri su skakali iznutra, a ja izvana. nisam se sjetila da se trenuci kad smo nas dvoje solo rijetko događaju i da bih trebala iskoristit priliku i reći nešto. dati svoja mišljenja i želje. to mi je palo na pamet tek idući dan. pa mi je raspoloženje ovaj tjedan obojeno kombinacijom žaljenja i razočaranja. žaljenja, jer nisam ništa napravila u jedinoj prilici koju ću vjerojatno imat u sljedećih par mjeseci. razočaranja, jer zapravo ne želim postavljati nikakva pitanja. želim da on postavi pitanja. ili da me barem pozove na kavu. ili na seks. prejadna jadnica sam. bljak. |
