Marketing
not another week report
ne, ovo neće biti još jedan tjedni izvještaj. u užasnoj sam gužvi na poslu, a popodne skoro svaki dan imam nešto u planu, pa ne stignem pisati, iako za promjenu imam o čemu.
ipak.. zadnja dva dana.. su bila posebno zanimljiva.. a uhvatih malo vremena solo u uredu, pa mogu zabušavat.. 
u srijedu sam bila na večeri s kolegicama s posla. nas 3 + još jedna bivša kolegica svakih par mjeseci odemo u neki restoran ili barem na cugu. sve smo veri bizi end importnt, pa da malo keč apnemo..
uglavnom.. ovaj put smo išle na večericu u restoran Prasac na gornjem gradu. ne dajte da vas ime zbuni, to vam je jedan vrlo fensi restač.. koji ima nekih 16tak mjesta, tak da ga morate rezervirat barem 10 dana unaprijed..
ja sam jela pačja prsa, dvije su jele jegulju, a jedna oslić. sve je bilo njam.. ali moram vam reći da tamo svakako ne dođete gladni. ko ja. koja nisam jela od 10 ujutro, pa sam dočekala taj ogromni, ali gotovo prazan tanjur s kruljenjem visokih decibela.
ne kužim takve restorane.. ja sam svoja 3 komadića mesa 5x3 cm veličine, jednu veću žlicu pirea i isto toliko kupusa platila 145 kuna. uz to, naravno da možete popiti jedino buteljirano vino, pa smo mi uzele neko razumne cijene od 160 kn za 7 dcl. kaj da vam velim.. ja se u životu nisam napila od 1 (slovima: jedne!) čaše vina, ma koliko ono bilo finog bukea ili čegaliveć.. a nisam ni ovaj put. nije da se moram napit, al kad već plaćam 40 kuna za niti 2 dcl htjela bih da mi barem bude nekak.. fino.. ali ne. bilo je.. skoro bezukusno..
ono što svakako preporučam, iako me količina razočarala jet again je desert. ima neko komplicirano ime gdje nabraja sve sastojke i okuse, a svodi se zapravo na biskvit od čokolade s chillijem i narančom koji je iznutra otopljen i kocku sladoleda od višanja, prelivenu s malo likera od banane.
možda vam ne zvuči super, al jamčim da ćete si poslije toga mislit kak nikad niste ništa finije imali u ustima. nikad. really.
cijela ta ljepota nas je došla 240 kuna po glavi i da su količine bile barem za 50% veće, rekla bih da se isplati.
ovak.. nekak ću si razmislit prije nego ponovno odem tamo..
poslije smo otišle u Tituš na jednu kratku i nabasale na Dunju Knebl, čija izvedba Me and Bobby McGee mi još zvoni u glavi.. žena je zakon. mislim da ću u Tituš još koji put navrnut, sviđa mi se atmosfera..
jučer sam putem svojih špijuna (čitaj: anspik) saznala kaj će se prikazivat na skrivenoj pretpremijeri u avenju.
bila sam već jednom na toj skrivenoj pretpremijeri, al tad nisam imala špijune. tak smo ja i seka zaglavile na Herbie s Lindsay Lohan (nadam se da sam ovo dobro napisala, ne da mi se provjeravat..). kad je krenula špica ispred nas su se 3 dečka od oko 25 godina digla i izašla. ja sam bila malo razočarana, al mogu pogledat. a moja seka..
"yes!!" uzviknula je s oduševljenjem! 
enivej.. jučer sam unaprijed doznala kaj to idem gledat, a gledala sam dugo isčekivane watchmene na koje sam se nabrijavala otkad sam pogledala ovaj trailer:
e sad..
koliko puta vam se dogodilo da vidite neki super trailer, pa odete pogledat film i skužite da su ukupno 2 dobre scene i obje su bile u traileru??
meni puno puta..
e ovaj put je razočaranje U POTPUNOSTI izostalo!
film je mrak! prejeben! odličan! kul! ma prekul!
kud nisam elokventnija da bolje prenesem svoje oduševljenje..
budući ja nisam čitala strip iliti graphic novel, nemrem vam reći koliko je dobro prenesen. al film me toliko oduševio da si namjeravam skinut soundtrack (koji je btw isto mrak!), pročitat strip i pogledat ga još barem jednom u kinu. jednostavno ga je šteta ne pogledat koliko god je moguće puta na velikom platnu..
uglavnom.. jebenica.
ovaj post sam pisala pomalo cijeli dan, i objavljujem ga evo na kraju radnog vremena..
a sad odoh doma spavat i nabrijavat se za jack daniels party u novom zagrebu.
Post je objavljen 13.03.2009. u 15:56 sati.