tenkgirl
31.07.2007., utorak
šuplja...
|
I've had a hole in my heart for so long I've learned to fake it and just smile along Down on the street Those men are all the same I needed love Not games |
26.07.2007., četvrtak
kad me netko pere, onda me stvarno pere
|
manuelle me oprala ko nitko nikad... a to mi i treba da konačno izvadim glavu iz guzice i shvatim da moja mala ajmo bit civilizirani, pa će bol proći šema nije upalila... ustvari, it backfired... pa kaže: Tko je bitan u cijeloj toj priči (čitaj – sapunici, farsi)?? TI. Čiji su osjećaji najbitniji? TVOJI! Tko mora se mora maknut iz svoje zakukuljene emotivne točke? TI! Tko mora prestat idealizirat nekoga tko nije vrijedan? TI. Zašto chicken shit? Čega se bojiš? Ako ti se neće javiti… papak je. To si oduvijek znala. Tko zna da li mu dovoljno sada značiš da proguta svoj jebeni ponos, ego, bilo što i izađe na jebenu kavu… Prema pogledima brijem da mu značiš i previše. Brijem da je razočaran, da mi nije lijepo i da mu fališ. Ne bi te gledao kao dijete koje silno želi crveni bicikl, a zna da će ga imati samo u najluđim snovima jer si ga ne može priuštit. Tako on sebi ne može priuštit tebe zbog svih onih stvari koje je napravio iliti bolje - nije napravio. Zbog Guje? Sumnjam. Guja je bila samo jebeno dobra isprika onda kada nije htio drugačije, kada je možda mislio da se ne vrijedi boriti za Nešto Što Vrijedi, kada je mislio da je "njegova najbolja prijateljica" dobra i vrijedi da razjebe sebe i tebe i tko zna koga još, a zapravo… da, sjebao je sebe. Prilično. I tebe. Potpuno. Sigurno mu je žao, no što ga koči nikad nećeš saznati, osim možda ako se pojavi na toj kavi i izjada ti se. A što ćeš onda? Ne, zaista, što ćeš AKO ti kaže ono što si možda željela u najluđim snovima – da kaže da te voli, da ponovno želi snickers pored marsa, da želi onih 17 dana pretvoriti u neodređeno vrijeme…. E pa bila bi luda da ga primiš nazad. Nikad neće biti isto i nikad neće biti kao prije. Tu su tri godine šutnje, natezanja, nedorečenosti. Da te je samo jedan dan pustio tužnu, previše je, a kamoli toliko dugo… nitko ne zavrjeđuje tvoje suze… A on te slušao kako plačeš na telefon. On je ispao papak na moru. On te čak nije ni nazvao da ti kaže «nemoj ići» tada, a nije te nazvao ni kasnije… Jer tu je njegova najbolja prijateljica, kraljica laži, zavrzlama, zadrtosti, ljubomore, površnih prijateljstava, glume i svega onog najgoreg. Ona ga je očito htjela i dobila pod SVAKU cijenu. Jednog dana oni više neće razgovarati jer će njemu biti pun kurac nje (ako mu već nije sada – trzaji su definitivno tu). Čekati taj dan nema smisla. A ako i dočekaš taj dan više ga nećeš željeti nazad. Uglavnom ono što sam htjela reći je da si ti ovdje najbitnija i moraš sebi olakšati. Što on misli o tebi i kome vjeruje i što vjeruje je sporedno. Ti trebaš iz sebe izbaciti ono što te guši predugo. Ne Tako Davno stvarno sam voljela bivšeg. A sada mi zaista nije bitno što misli o meni i zbog čega. Nije vrijedan. Nitko od njih. A kad će te netko ovako voljeti onda možemo pričati o Onome Koji Je Vrijedan: Priznajem da nisam odmah znao da je to Ona... Ne, kako sam mogao znati? Pre je mogla biti Tek Još Jedna U Traganju Za Njom, samo još jedan beli kamenčić neobičnog oblika, prevrnut u plićaku zlatonosne reke... Pričala je o uobičajenim trivijalnostima, o rodbini i prvim putovanjima, ali tamne boje njenog glasa oslikale su čudne slike u mojim mislima, i dogodilo mi se nešto što nikad do tad nije. Po prvi put sam požalio što je nisam video kao sasvim malu, i teško da ću ikad onom besposlenom četrnaestogodišnjem klipanu oprostiti što na svom omiljenom biciklu marke «herkules» nije napravio i krug oko školskog dvorišta u kom su klinke iz prvog-«x» baš tad igrale «i rešeto srce ima»... Kako sam mogao izdržati tolike godine da je ne vidim? - Otac je izabrao to «Anamaria»... Mogli su mi dati i neko drugo ime... Danima smo šetali kejom na odstojanju po propisu seoskog korzoa, kao da za nekog čuvamo mesto između nas? Prošlo bi čitavo veče a da se ne dodirnemo, ali odavno znam da u tome i jeste čarolija. Želja se razlikuje od Pohote i po tome što pukne tu i tamo, kao kićanka na biču Nežnosti... - Mama je, opet, previše originalna... Ona je htela da me nazove po nekoj rečici, tu negde, u Baranji... Uf... Uvek zaboravim po kojoj? Morao sam na put sledećeg jutra, i pošao sam ubeđen da je Daljina onaj ključić kojim se navija Čežnja, a vratio se shvativši da uveliko možeš čeznuti i za nekim kraj koga si? I nikad je nisam pitao da li se setila te rečice? I, što je najgore... Nikad joj nisam rekao ni da sam usput prešao na desetine bezimenih rečica koje sam nazvao po njoj... Ti zapravo stalno tražiš nekakvu ispriku na njega. Razlog koji će opravdati sve te godine i dat LOGIČNO opravdanje za sve njegove postupke… Kako bi na kraju samoj sebi mogla reći: "Da, znala sam da on nije tako loš/podložan/sjeban/papak/jadan. Stvari su ipak izišle na vidjelo i pokazale da sam čitavo vrijeme bila u pravu i moja je ljubav/čežnja/tuga/nostalgija bila opravdana…" Ma da Guja čak i ima voodo lutkicu kojom ga pika svaku večer, da ga šopa raznim vještičjim pripravcima, da zaista i iziđe taj vanzemaljac koji mu se uvukao u glavu prilikom zadnjeg odlaska u Njemačku… Nijedan razlog nikada neće biti dovoljno dobar. Niti za jedan dan takvog ponašanja prema tebi. Nema šanse. nda... |
23.07.2007., ponedjeljak
dugi - duži - ma najduži post...
|
otišao hybrid na more... ko će me sad zabavljat dugim postovima?? morat ću se zabavit sama, a kako je ovo bio ultra-mega zanimljiv vikend / i to produženi :) / imam kaj napisat... petak pobjegle smo ranije s posla manuellita i ja, da izbjegnemo gužvaru i otpičile za gs... uspjele smo se poluizgubit na staroj cesti, koju sam btw prošla valjda 700 milijardi puta... tako mlada, a već plavuša... ccc...  onda sprdat nesposobnog al zgodnog konobara na plitvicama... iznapijat se vodurine tople ko klistir i izsaunirat se u autu jerbo manuelle nema klimu... i tak... eventful putovanje... al stigle smo žive i zdrave, stara nas je najela i napojila, malo smo se proprale i izašle... prvih 3 sata sam napol slušala kaj trkeljaju ljudi oko mene, ispijala votke i osvrtala se prek ramena isčekujući konjinu... tek kad mi je okolo ponoći poslao poruku da tek putuje za gs sam se uspjela opustit dovoljno da me votka opere...  manuelle je bila hit večeri, kao što sam i rekla da će bit, nova cura u gradu efekt je pod velebitom iznimno jak i čest... do jutra smo stigle obavit sve i svašta - popit svu votku u tri birtije, zabrijat (manuelle) s lokalnim bubnjarom, parkirat na romantičnoj lokaciji  , plesat s nekom nepoznatom al zato eager klinčadijom, pozdravit skoro sve moje bivše, barit brata od bivšeg ljubavnika (ja)... subota opće mi se ne da pisat o razno raznim peripetijama sa mojom mnogobrojnom familijom, pa ću to elegantno preskočit... debela se vratila s mora, tak da smo izašle tu večer skupa, dakle bilo nas je miljon, a budući je snaga u brojevima, ja sam bila iznimno dobre volje i spremna na susret s konjinom... manuelle je bila prvo malo nervozna, pa se osjećala zapostavljeno jer sam ja brbljala sa svima ostalima, a bilo joj je i vruće, jer je koka zabrijala da će joj u lici trebat toplija odjeća...  al brzo smo tome doskočile budući ja (kraljica!) živim u centru, pa se uvijek može skočit do doma presvuć, najest itd. i otišle smo da obuče nešto tanje, prozirnije i nadasve udobnije... odmah je živnula ko sparušeni cvijet kad ga zaliješ... ispijale smo nebrojene pive u pubu kad mi je stigla poruka, od koga ne moram ni govorit... on je tu i tu, i di sam ja? a ja, ne budi lijena, digla guzicu, digla ekipu, eksirala pivu i krenula... opće me nije izdresirao... ne... upadam u birtiju... nema ga na terasi... uđem unutra i spazim Guju za stolom... namjestim brijem najumjetniji, al ipak uvjerljiv osmijeh i odem se pozdravit... s njom se izljubim, ipak smo familija i takav bullshit, a on mi prek stola pruži ruku i veli: bok. da, bok. s točkom, ne uskličnikom! frendica od Guje, s kojom se znam bar 5 godina i koja je bila prilično dobra sa mnom, povjeravala mi se i ta sranja, onda kad je još bilo moderno bit dobar sa mnom, nimalo poskrivećki je okrenula očima i izignorirala me... ccc... budući se moja ekipa stacionirala na prolazu, tik do njihovog stola, ja sam im okrenula leđa, al je zato manuellica, bog je blagoslovio, stajala tak da gleda konjinu... i kaj je vidjela?? vidjela je kak bulji u mene ko da sam zadnja coca-cola u pustinji, škrguće zubima i napol sluša kak mu Guja priča... ne shvaćam... ak mi šalješ poruke da se najaviš i pitaš jesam li i ja tam, onda konačno stigneš i pitaš me di sam, nije li normalno da ja pretpostavljam da ćeš mi uputit više od jedne riječi??? očito nije normalno... debelu nije praktički ni pozdravio... a onak pitao je za nju valjda 15 puta otkad su se upoznali... onak, whatta fuck??onda u jednom trenu izađe van, telefonirat valjda, i nema ga valjda 15 minuta... svaka čast meni i mojoj moći samokontrole kad nisam izašla za njim... a kad se vraćao dolazio je meni iza leđa tak da sam se ja morala pomaknut da bi prošao... i ne veli mi ni: sori ili samo malo ili bilo što... samo me pomaknuo s rukom u stranu i prošao... ONAK, WHATTA FUCK??? o bože mili, pa ima li više normalnih ljudi... manuelle je u međuvremenu uspjela izvest najveće iznenađenje večeri, vikenda, a kak je krenulo i godine...  naime, nabasala je na nekog tko nimalo nije njezin tip, al ipak, na neki čudan način je... nešto se kuha...  naime, došla je doma sat i pol poslije mene...a ja... ja sam nakon preko nekoliko piva poslala konjini poruku... znam, znam... kokoš! napisala sam: javiš mi da se vidimo u gs, a onda mi ne uputiš ni 2 rečenice. ne shvaćam. kaj ne smiješ pred Gujom sa mnom pričat? nije odgovorio... srećom bilo je pive... nedjelja again, cijeli dan bedinala familiju... debela otišla nazad na more, pa smo manuelle i ja izašle solo, al ne zadugo... uspjela sam konačno naletit na svoju ekipu... mislim, svi se dolje poznaju, pa su svi ekipa, al ovdje mislim na ekipu s kojom sam najbliža, koju najbolje poznajem i koja mene najbolje poznaje... izsmijale smo se skoro nasmrt, a i manuelle je brijem stekla obožavatelje... plesalo se na trgu, svirao je toni cetinski i to iznimno dobro, cugalo se sve u 16 i to mi je bila jedina greška... naime, da ne zaspem na nogama, budući sam u zadnjih 48 sati spavala otprilike 2, pila sam red bull-votku... ne da nisam spavala ni tu noć, nego sam i pola idućeg dana bila ko na bombonu, al samo loše strane... grčenje nogu i ruku, "probavne smetnje"... nikad više! između ostalih događanja, bilo je i ponovno otvaranje jednog legendarnog birca i to na 18 godišnjicu, a budući sam dobra s vlasnikom, izorganizirala sam da bude nagradno pitanje i nagrada / 2 mjeseca besplatne cuge u tom bricu / koju sam, naravno, i osvojila... ccc... ne zna što će ga zadesit kad dođem na godišnji...   u jednom trenutku smo manuellica i ja, poprilično pripite, da ne kažem oblokane, uletile toniju (da, toniju cetinskom)... dok je bio na pozornici smo zaključile da previše sere i da bi trebao samo pjevat, pa smo mu to otišle i reć... a kaj reć... em je mali, em je bahat, a nije baš ni kulturan... u svakom slučaju, jedna anegdota više...  tj. bar smo sebi bile smiješne, a to je najvažnije! uspjela sam se srest s konjinom još jednom... kad su me on i Guja spazili na terasi birca u koji su ušli brijem da im je prisjeo izlazak... rekli smo si opet bok, al ništa više, a Guja me ovaj put isto izignorirala... ccc... kako je malo potrebno da se nekog izživcira... sjedili su u kutu i potiho, brijem, komentirali mene i moju ekipu... a on je opet buljio... vjerojatno ne zato što smo bili najglasiji, najpijaniji i najveseliji... ccc... Guja se nekad znala zabavit u gs... a sad ni ne pozdravi ljude koje je nekad smatrala prijateljima... kako čovjek postane ogorčen kad je nesretan, a? ja sam se alkoholom borila protiv loših filinga, al me večeras sustiglo... srećom da imam strpljivih frendica - manuellita - pa se imam kome jadat... no dobro... bit će bolje... tj. gore ne može...  vratile se danas, sutra na posao... joj, ko će izdržat do godišnjeg... |
que hiciste...
|
|
08.07.2007., nedjelja
nemreš vjerovat
|
akšli postoji život poslije konjine!! ko bi to rekao?!! naravno, G se ljuti na mene... govno se neće javit na mob... ko da je prvi put da sam se poševila s njegovim frendom... pih! nju gaj je... iznenađujuće mljac! |
03.07.2007., utorak
njuz ov d dej end jestrdej...
|
jučer sam saznala nekoliko zanimljivih stvari… kad kažem zanimljivih mislim – katastrofa!! dakle za vikend 20.-22.07. kad je cijela moja familija u GS i imamo feštu, u GS će bit i – tko? – da, pogodili ste – konjina… trebali smo feštat u Gujinoj kući, al budući je „Guja s ekipom“ dolje, onda ćemo ipak bit kod nas u dvorištu… ak debela ne bude dole taj vikend ja ne znam kaj ću!  ali to još nije sve! za istu cijenu dobijete i set noževa! naime, u onom tjednu kad je Gospa 11.-19.08., kad ja namjeravam bit na godišnjem u GS imat ću radove na kući! opet! ju-pi! što znači da nemam pojma di ću spavat! opet! ju-faking-pi. moja luda mama jednostavno ne kuži… al ok… ak niš drugo, budem otišla kod sirenice… odnosno, ak me i ona ne odjebe i ode s dečkom na more… život je lijep! tuborg! a ja prestala pit.... ~ ~ ~ jučer sam se opet sms-ala s konjinom... i da, opet je bio sav sweet and cudly... weird! tipkamo se sve češće... ide mi to već pomalo na živce... mislim kaj mu to znači? sav je simpatičan, zajebavamo se ko "stari prijatelji" al ne zato što zbilja jesmo "stari prijatelji" nego iz nekih drugih, meni potpuno misterioznih razloga...jer on sigurno ne bi više imao ništa sa mnom, a ja se svaki put kad se čujemo / sms-amo / vidimo rastopim... i, onak, obuzme me neka neopisiva sreća i toplina tak da se zgadim sama sebi... fuj! tak da je svaki njegov sms za mene prolonging the agony... srećom za njega, imam mazohističkih sklonosti... ~ ~ ~ danas mi je starom rođendan... ne namjeravam mu čestitat... ne, ne mislim da će primjetit da mu nisam čestitala... ustvari, ne, ispravak netočnog navoda - to će mu bit još jedan argument kad me bude pljuvao pred svakim tko ga želi slušati... mogu se samo nadati da se broj takvih ljudi i dalje smanjuje... |
