Marketing
dugi - duži - ma najduži post...
otišao hybrid na more... ko će me sad zabavljat dugim postovima??
morat ću se zabavit sama, a kako je ovo bio ultra-mega zanimljiv vikend / i to produženi :) / imam kaj napisat...
petak
pobjegle smo ranije s posla manuellita i ja, da izbjegnemo gužvaru i otpičile za gs...
uspjele smo se poluizgubit na staroj cesti, koju sam btw prošla valjda 700 milijardi puta... tako mlada, a već plavuša... ccc... 
onda sprdat nesposobnog al zgodnog konobara na plitvicama...
iznapijat se vodurine tople ko klistir i izsaunirat se u autu jerbo manuelle nema klimu...
i tak... eventful putovanje... al stigle smo žive i zdrave, stara nas je najela i napojila, malo smo se proprale i izašle...
prvih 3 sata sam napol slušala kaj trkeljaju ljudi oko mene, ispijala votke i osvrtala se prek ramena isčekujući konjinu...
tek kad mi je okolo ponoći poslao poruku da tek putuje za gs sam se uspjela opustit dovoljno da me votka opere... 
manuelle je bila hit večeri, kao što sam i rekla da će bit, nova cura u gradu efekt je pod velebitom iznimno jak i čest...
do jutra smo stigle obavit sve i svašta - popit svu votku u tri birtije, zabrijat (manuelle) s lokalnim bubnjarom, parkirat na romantičnoj lokaciji 
, plesat s nekom nepoznatom al zato eager klinčadijom, pozdravit skoro sve moje bivše, barit brata od bivšeg ljubavnika (ja)...
subota
opće mi se ne da pisat o razno raznim peripetijama sa mojom mnogobrojnom familijom, pa ću to elegantno preskočit...
debela se vratila s mora, tak da smo izašle tu večer skupa, dakle bilo nas je miljon, a budući je snaga u brojevima, ja sam bila iznimno dobre volje i spremna na susret s konjinom...
manuelle je bila prvo malo nervozna, pa se osjećala zapostavljeno jer sam ja brbljala sa svima ostalima, a bilo joj je i vruće, jer je koka zabrijala da će joj u lici trebat toplija odjeća... 
al brzo smo tome doskočile budući ja (kraljica!) živim u centru, pa se uvijek može skočit do doma presvuć, najest itd. i otišle smo da obuče nešto tanje, prozirnije i nadasve udobnije...
odmah je živnula ko sparušeni cvijet kad ga zaliješ...
ispijale smo nebrojene pive u pubu kad mi je stigla poruka, od koga ne moram ni govorit...
on je tu i tu, i di sam ja?
a ja, ne budi lijena, digla guzicu, digla ekipu, eksirala pivu i krenula...
opće me nije izdresirao... ne...
upadam u birtiju... nema ga na terasi... uđem unutra i spazim Guju za stolom... namjestim brijem najumjetniji, al ipak uvjerljiv osmijeh i odem se pozdravit...
s njom se izljubim, ipak smo familija i takav bullshit, a on mi prek stola pruži ruku i veli: bok.
da, bok. s točkom, ne uskličnikom!
frendica od Guje, s kojom se znam bar 5 godina i koja je bila prilično dobra sa mnom, povjeravala mi se i ta sranja, onda kad je još bilo moderno bit dobar sa mnom, nimalo poskrivećki je okrenula očima i izignorirala me... ccc...
budući se moja ekipa stacionirala na prolazu, tik do njihovog stola, ja sam im okrenula leđa, al je zato manuellica, bog je blagoslovio, stajala tak da gleda konjinu...
i kaj je vidjela?? vidjela je kak bulji u mene ko da sam zadnja coca-cola u pustinji, škrguće zubima i napol sluša kak mu Guja priča...
ne shvaćam... ak mi šalješ poruke da se najaviš i pitaš jesam li i ja tam, onda konačno stigneš i pitaš me di sam, nije li normalno da ja pretpostavljam da ćeš mi uputit više od jedne riječi???
očito nije normalno...
debelu nije praktički ni pozdravio... a onak pitao je za nju valjda 15 puta otkad su se upoznali... onak, whatta fuck??
onda u jednom trenu izađe van, telefonirat valjda, i nema ga valjda 15 minuta...
svaka čast meni i mojoj moći samokontrole kad nisam izašla za njim...
a kad se vraćao dolazio je meni iza leđa tak da sam se ja morala pomaknut da bi prošao... i ne veli mi ni: sori ili samo malo ili bilo što...
samo me pomaknuo s rukom u stranu i prošao...
ONAK, WHATTA FUCK???
o bože mili, pa ima li više normalnih ljudi...
manuelle je u međuvremenu uspjela izvest najveće iznenađenje večeri, vikenda, a kak je krenulo i godine... 
naime, nabasala je na nekog tko nimalo nije njezin tip, al ipak, na neki čudan način je...
nešto se kuha... 
naime, došla je doma sat i pol poslije mene...
a ja... ja sam nakon preko nekoliko piva poslala konjini poruku... znam, znam... kokoš!
napisala sam: javiš mi da se vidimo u gs, a onda mi ne uputiš ni 2 rečenice. ne shvaćam. kaj ne smiješ pred Gujom sa mnom pričat?
nije odgovorio...
srećom bilo je pive...
nedjelja
again, cijeli dan bedinala familiju...
debela otišla nazad na more, pa smo manuelle i ja izašle solo, al ne zadugo... uspjela sam konačno naletit na svoju ekipu... mislim, svi se dolje poznaju, pa su svi ekipa, al ovdje mislim na ekipu s kojom sam najbliža, koju najbolje poznajem i koja mene najbolje poznaje...
izsmijale smo se skoro nasmrt, a i manuelle je brijem stekla obožavatelje...
plesalo se na trgu, svirao je toni cetinski i to iznimno dobro, cugalo se sve u 16 i to mi je bila jedina greška...
naime, da ne zaspem na nogama, budući sam u zadnjih 48 sati spavala otprilike 2, pila sam red bull-votku...
ne da nisam spavala ni tu noć, nego sam i pola idućeg dana bila ko na bombonu, al samo loše strane... grčenje nogu i ruku, "probavne smetnje"... nikad više!
između ostalih događanja, bilo je i ponovno otvaranje jednog legendarnog birca i to na 18 godišnjicu, a budući sam dobra s vlasnikom, izorganizirala sam da bude nagradno pitanje i nagrada / 2 mjeseca besplatne cuge u tom bricu / koju sam, naravno, i osvojila...
ccc... ne zna što će ga zadesit kad dođem na godišnji... 
u jednom trenutku smo manuellica i ja, poprilično pripite, da ne kažem oblokane, uletile toniju (da, toniju cetinskom)...
dok je bio na pozornici smo zaključile da previše sere i da bi trebao samo pjevat, pa smo mu to otišle i reć...
a kaj reć... em je mali, em je bahat, a nije baš ni kulturan...
u svakom slučaju, jedna anegdota više... 
tj. bar smo sebi bile smiješne, a to je najvažnije!
uspjela sam se srest s konjinom još jednom...
kad su me on i Guja spazili na terasi birca u koji su ušli brijem da im je prisjeo izlazak...
rekli smo si opet bok, al ništa više, a Guja me ovaj put isto izignorirala... ccc... kako je malo potrebno da se nekog izživcira...
sjedili su u kutu i potiho, brijem, komentirali mene i moju ekipu... a on je opet buljio...
vjerojatno ne zato što smo bili najglasiji, najpijaniji i najveseliji...
ccc... Guja se nekad znala zabavit u gs... a sad ni ne pozdravi ljude koje je nekad smatrala prijateljima...
kako čovjek postane ogorčen kad je nesretan, a?
ja sam se alkoholom borila protiv loših filinga, al me večeras sustiglo...
srećom da imam strpljivih frendica - manuellita - pa se imam kome jadat...
no dobro... bit će bolje...
tj. gore ne može... 
vratile se danas, sutra na posao... joj, ko će izdržat do godišnjeg...
Post je objavljen 23.07.2007. u 22:51 sati.