Filmovi. Part I.

petak , 04.05.2007.

U nedostatku tema i višku agresije i tuge koje se kod mene pojavljuju tu i tamo, baš jutros recimo, dobro dođu ovi zadaci.
Da se zna, zadatak nisam zadala ja, jer mi je draži bio ovaj prethodni, nego Irena, moja prijateljica bez bloga i nevjerojatna filmofilka, pa i moj uzor u svemu što se tiče filmova.
Nitko kao Irena ne može imitirati Bobbya (Roberta DeNira), jednog od naših (Sara, Irena i ja smo te „mi“) najdražih, njam njam, glumaca.
Nego, da krenem s tih 5 filmova.
Opet problem...
Ne mogu u isti koš strpati svih 5 najdražih filmova pa ću ovako, kako nemam baš puno vremena...
Nevezanim redom niz od 5 najomiljenijih filmova po redatelju (meni jako važan segment pri odabiru filmova):
Amarcord: Fellinijev jer mi je on jedan od najdražih redatelja a talijanska kinematografija uz češku, španjolsku i francusku baš najdraža oduvijek. Nedavno se Ljubav potužila kako mi je kupila DVD prije oho-ho vremena a ja ga niti jednom nisam pogledala. Stvar je u tome da Amarcord znam gotovo napamet, a i posebnu draž mi ima moja prastara vhs kazeta da mi nekako čudno gledati film bez krckanja i prekida. Volim još i Osam i pol i La stradu, La dolce vitu malo manje ali svejedno volim. nervira me što ćete Amarcord naći na bilo kojem popisu 10, 100 ili 1500 najboljih filmova svih vremena, pa onda kad god me netko pita koji mi je najdraži film a ja kažem Amarcord svi okreću očima i misle da se preseravam. Ne preseravam se, stvarno volem Fellinija.
Ostre sledovane vlaky (Strogo kontorlirani vlakovi): e sad se preseravam s češkim! evo dakle jedan češki (mada i Vesnicko ma strediskova (Selo moje malo) ide tu. Česi su braća a Menzel posebno. Topli, kritički ali na finjaka. Obožavam češki jezik, to je isto bitan faktor. Volim ja i Sveraka i Formana isto (e da, kad sam kod Formana - pogledala sam Goya's Ghosts neki dan i izvrstan je, časna pionirska, jamči vam Tedica povjesničarka i filmofilka).
Todo sobre mi madre (Sve o mojoj majci): bez Almodovara ništa! Znam da se mnogi obložavatelji neće složiti, ali Volver mi je isto tu negdje pri vrhu najboljih njegovih, vidim da je izašao na DVD-u pa moram nabaviti. Todo sobre mi madre sam ipak više puta gledala, iščitavala, plakala i preporučavala, pa njega izdvajam i vama.
Fahrenheit 451: Truffaut mi uz Mallea najdraži kvazi Francuz pa iako ovo baš i nije francuski, drag mi je kao da je. Pogledati svakako jer spada u opću kulturu, po meni barem. Prvi put sam ga gledala s tatom u kinu davnih dana i u glavi mi je ostala narančasta boja, pa ga tako i danas zovem „narančasti“. Prizvala sam ga iz podsvijesti početkom devedesetih u ratnom Osijeku, ali ipak se nije ostvario najgori scenarij koji sam osmislila. Drugi dragi Francuzi su Jeunet, Kassowitz, naravno Godard, a i jedna Francuskinja, Catherine Breillat, ajoj i Besson, skoro zaboravih.
Psycho: mogao bi tu biti i bilo koji drugi Hitchcockov što se mene tiče. Ovaj mi je godinama (tamo negdje početkom osamdesetih) bio najstrašnije nešto na svijetu i nisam nikada, ali nikada, ostajala sama u kupaonici/wc u strahu da mi netko ne upadne s nožem. A ljubav prema Hitchcocku ide tak daleko da sam imala poster iznad kreveta, onaj s gavranom i cigarom, a za neki, možda 20. rođendan, Sarica i Irenica su mi omogućile CD s Hermannovom glazbom iz filmova, njam, njam.

Viš, viš, zbilja terapeutski djeluje gubljenje vremena u ovom mom brlogu, oma se bolje osjećam. Još dvajst minuta i idem doma. Sama, grrrr, neš ti putovanja bez mene... ali ne brinite (vi koji brinete), nema te tuge koju neće odagnati višesatno čišćenje PRAVOG brloga od mog stana. Sutra, ako stignem, napisat ću još 5 najdražih filmova, ali ne znam kako da nazovem taj popis.
Ne predajem štafetu dalje, jer nisam gotova, ali ako netko želi, dam mu je pa nek piše i o filmovima.
Have a nice weekend everyone!

Poseban pozdrav jednoj Avi (ne detergentu) u Osijeku koja sad ima neko čudno i jako frekventno hrvatsko prezime i koju nisam vidjela sto milijuna godina ali sam sigurna da nije narasla ni centimetra!