Neki dan pregledavam nosivost zimske kolekcije svoga ormara za zimu 2005/06 i naletim na jednu lijepu minicu koju stvarno nisam već dugo obukla. Kad malo bolje razmislim stvarno je prošlo dugo vremena od kad sam zadnji put uopće obukla minicu... I tu dolazimo do priče...
Kako sam prestala nositi minice
Bio je vikend, vraćali smo se s neke maturalne zabave, no kako je bilo prerano za ići doma zaustavili smo se u disko klubu. Imala sam na sebi minicu i štiklice, i bratića za pratioca. Čim smo ušli u zadimljenu atmosferu diska, dvojica muškaraca u "najboljim godinama" odmjerila su me od glave do pete i lelujavim hodom krenuli prema meni.
- Hoćeš plesati?
Značajno pokažem rukom na bratića, koji je odmah skužio situaciju i ležerno mi prebacio ruku preko ramena.
- Zauzeta si... U redu, poštujem to! – i frajeri nestanu iz mog vidokruga.
Mislim u sebi, ovo je stvarno bilo lako! Večer polako prolazi... Moj bratić sretne nekog svog frenda i onako se lijepo muški zapriča s njim i meni okrene leđa. Ja malo zujim okolo, kad vidim da se ona dvojica vraćaju... i ravno prema mom bratiću.
- Slušaj ti, kako se to ponašaš prema djevojci?
Moj bratić samo zbunjeno trepće i gleda u mene.
- Pratim te cijelu večer, zanemaruješ ju... Ako je ti nećeš dovoljno cijeniti, ima onaj koji hoće...- i zgrabi mene oko struka.
Nato drugi digne pesnicu:
- Izađi van da te ja naučim par stvari kako se ponaša prema ženama...
Moram li reći da je moj bratić inače miroljubiva osoba i da mu ni nakraj pameti nije bilo krvariti zbog mene.
Bilo je povuci-potegni, nekako smo uspjeli smiriti situaciju i obećati da će od sada biti pažljiviji prema meni. I tako smo izletjeli iz diska i trčali prema autu. Na parkingu sam dobila predavanje.
- Ne mogu vjerovati! Skoro su me prebili zbog tebe! Znaš kad ćeš opet sa mnom van? Nikad! A, ta minica... lijepo je spremi u ormar i obuci kad ti dečko bude sumo borac...
I tako bi!