Ispijam kavicu s frendicom, popodnevno sunce, more... čista uživancija. Tako smo se lijepo zavalile u stolice da nam se ne ustaje. Meni se ne žuri doma jer me nitko ne čeka, a ona odugovlači baš zato što je netko čeka.
-Joj, što je tebi dobro u životu- kaže mi.
Ja se sve okrećem, ne znam kome govori. Aha, MENI...
-Šta ti fali ovako slobodnoj? Sad možeš u šoping i ne moraš do večeri doma.
-Točno.
-A ja moram doma kuhati ručak. Na stolu me čekaju mrvice od njegovog doručka, papuče koje je ostavio nasred kuhinje, a u kupaonu bolje da ne ulazim jer bi me šlag mogao trefiti...
E, tu sam pukla od smijeha!
-Čekaj malo, je li to ona ista cura koja je pred godinu dana jedva čekala da počne živjeti s dečkom? I smatrala da propušta ne znam šta dok je bila sama?
Sad se i ona smije.
-Ma kužiš ti mene!
I kužim je! Voli ona svog dečka i već sutra će zaboraviti na one mrvice na stolu. Ali također shvaćam da sve ima svojih prednosti i nedostataka. U vezi nemaš tu slobodu kao kad si sam, a kad si sam nemaš tu prisnost s drugom osobom kao u vezi. Ako tako razmišljaš, uvijek misliš da je onom drugom bolje, da više uživa u životu. Treba se zavaliti i uživati u svom trenutnom statusu, bilo to soliranje ili veza, kao što uživamo u kavi, suncu i moru... da ne bi poslije žalili za propuštenim!
