Švesterkiken u zemlji čudesa

Malo zagledam u svoj život i sve šta mogu reći jest da sam ja jedno razmaženo samoživo stvorenje.
Nije ovo sad da se ja posipam pepelom, ne..ne.. jednostavo znam tu malu iz susjedstva koj mi malo po malo otkriva svoj život. I onda ja slušam...stanem..i blenem.
Jesam li ja s drugog svijeta ( zato šta je moj život bio ispunjen nesebičnom ljubavlju od roditelja, školovanje, petice, faks, prijatelji, muž koji me voli, prekrasna djeca)..ili ta mala??

Dakle, njena priča ide ovako:
sad joj je 24, udovica od 19, ima šestogodišnje djete ( koje ide s mojim u vrtić)
tata alkoholičar, tuče je od djetinjstva, mama benigna pokorna glupača bez prava glasa
tata je ispiše ( odlikašicu) iz škole sa 16 godina nebi li se zaposlila kao čistačica i donosila novce u kuću,
ona odlazi od kuće i počinje raditi, seli se kod bake,
udaje se i rodi djete ali muž pogine na motoru,
baka umire i ona ostaje živiti u njenom stanu ali za to plača tati 1000 kn na mjesec a ima neki penziju od pokojnog muža ( bio u gardi )
hodala s nekim tipom koji vozi skupo auto šta tati i mami imponira jer vide priliku, ali jao, tip je malo šizofreničan, pa je svaku malo malo tresne, a jadnica navikla na treskanje čitavog života, ona sve to podnosi
konačno ga otpili, ovaj je hoče ubiti pa ne uspijeva , pa kao pokušava ubiti sebe i završi u crnoj kronici, onda je svi optužuju da je ona kriva za SVE.....itd.itd....


Ma ima toga još, zapravo ni neznam jesam li baš bila slikovita...i neznam kako pomoći toj mladoj ženi...koju život do njezinih nježnih 24 nije doli gazio.... a ipak nekako pliva..sama sa svojim voljenim sinom..
Priča iz susjedstva????