Švesterkiken u zemlji čudesa

Pa kažu nam u Očajnim kućanicama: Svatko ima neku tajnu, koja je tvoja???

Osvještćena ovom duboumnim pitanjem, počela sam se preispitivati.
Dakle koja je moja tajna?
I jesam li ja uopče tajnovita? Rekla mi je jedna blogerica da mi život ovisi o totalnoj iskrenosti.
Ja dakle , nemogu čuvati tajne. Nikada mi nemojte govoriti nešto u povjerenju, jerbo bi ja , opet citiram svog čovijeka : Na guzicu progovorila.

To je glede tuđih tajni. A ono nešto šta nitko o meni ne zna i šta sam potisnula u sebi duboko pa sad više neznam jeli se ta tajna pretvorila u traumu koja će se kad tad ispoliti u vidu frustracija, i morati ću na sense istjerivanja tajne na čistac kako bi mogla čista i otvorena srca dalje?

I šta znaći to uopče : tajna? Jeli to ono šta radimo u intimi, ili je to nešto protuzakonito ili je to nešto šta radimo ili smo napravili a zapravo smo demagozi jer se kunemo da za takvo šta nismo sposobni.

Nek bude ovako, moja tajna je da nemam tajni.
I zato ću vam priznati
Volim čačkati po čovjekovom mobitelu.
Evo recimo, jučer ujutro, čovjek spava, a na stolu u kuhinji stoji mob. i kaže mi : Imate dvije poruke u Inboxu. I sad da vas čujem, da li bi vi odoljeli otvorili malo taj inbox. BI LI???Ja nisam, slaba sam , priznajem.
I.. ništa od drame...
Poručujemu mu jaran : Ej, najjači si. Valjda neka muška interna zajebncija. A druga poruka mu pak poručuje da ima jednu poruku od opet ovog jarana na automatskoj sekretarici.

Znači li to da ni moj čovjek nema tajni?????