Suncokreta2

Mora bit da je lipo ne razmišljat previše.
Štoviše, uvjerena sam da je strašno lipo ne razmišljat previše.
Ono kad ti mozak jednostavno prestane obrađivat podatke na neko vrijeme.

To mora da je divan osjećaj.

Iako kako to može bit osjećaj ako mozak ne obrađuje podatke, po toj logici ne obrađuje ni emocije. A sreća!?
Sreća bi trebala bit najvažnija emocija.

Jedno tako nevažno godišnje doba, s malo sunca i puno noći, tjera moje moždane vijuge da obrađuju podatke više nego što bi bilo normalno.

Pa u jednom danu ili čak dijelu dana izmjeni se bezbroj različitih sličica .
Koje me zastrašuju.

Kad se sve to tako promjenilo?

Danas mi je jedna meni puno važna osoba ispirčala jednu jako važnu priču.

A priča je prava Božićna, prava Hrvatska i prava važna priča, kakvi su uostalom i ovi važni dani u ovom, navodno najveselijem dijelu godine.

Mozak mi procesuira podatke i pita se ima li išta sretno u ovim sretnim danima.

Dakle, meni jedna jako važna osoba, možda treća po važnosti u mome životu možda i prva a nekad i druga, ispričala mi je šta joj se danas dogodilo.

Šetala je ona tako jednim gradom, možda prvom po važnosti u ovoj zemlji, nekome možda drugom a nekome možda totalno nevažnom gradu.

Taman je izašla iz nekome možda važne, nekome djelomično ili totalno nevažne otkupne butige zlata, i brojala njoj jako važne kune za neko prodano totalno nevažno, tako ona kaže, lomljeno zlato.

Dobila je novaca više nego šta joj je bilo važno.

I krenula u neku totalno nevažnu butigu kupit tako važne namirnice za ove tako važne i sretne dane.

Prošla je kraj neke totalno nevažne žena koja je govorila o sebi neke jako važne stvari.

Radila je 28 godina u nekoj nevažnoj firmi na nekom nevažnom mjestu i danas nikome nije važno šta ona nema za večeru.

Ta moja draga osoba važno se okrenula i ponudila da će joj kupiti večeru, očekujući kako će toj nevažnoj ženi ta ponuda biti nevažna.

Nevažna žena odvažno je prihvatila ponudu i krenule su u neki nevažni dućan.

Važno je pitala, skupljajući namirnice s police, može li još uzet ovo i ovo jer joj je važno.
Košara je bila puna namirnica za jednu nevažnu večeru i krenule su prema kasi.

Ta nevažna žena uzela je u ruku neku totalno nevažnu plišanu igračku i upitala tu moju jako važnu osobu može li i igračku stavit u košaru za svoje važno biće, pod bor, za tu jako sretnu i važnu večer.

Nevažna žena je važno govorila ljudima u dućanu da joj ta moja važna osoba kupuje namirnice za večeru koja joj je važna, danas, i jednu nevažnu plišanu igračku za jedno važno biće, za jednu tako važnu i sretnu noć.

Moja važna osoba htjela je postati nevažna, važno je potapšala nevažnu ženu po ramenu dajući joj doznanja da je to nevažno.

Neka nevažna blagajnica, ukucavala je nevažne brojke u svoju kasu i plakala.

Plakala je i neka nevažna žena u redu iza njih.

Ovo bi mogao bit neki nevažni scenarij neke nevažne američke produkcije filmova za ovaj tako važan nadolazeći blagdan.

Ali nije.

Na žalost.

Neke sličice iz djetinjstva koje su mi bile tako nevažne, koje sam postisnula u sebi, jer su bile stresne i nervozne odjednom mi postaju važne.

Tako mi postaje važna ta grozna blagdanska nervoza, jer se zapravo nevažno svađati oko loše postavljenih svjećica na boru, kriomice pojedenih kolača, zbog toga šta su neki važni ljudi kasnili na važni blagdanski bakalar .

Tako mi postaje važno shvatit što je to tad nervozno blagdansko razdoblje tako važno da bi se volila vratiti u neko nevažno životno razdoblje, u nekoj nevažnoj zemlji na neki nevažan datum.

Tako mi postaje važno shvatiti kako u nekoj nama važnoj zemlji na neki nama tako važan i sretan datum, sve više ima tako nevažnih ljudi koji važno pokušavaju dozvati sreću.

Tako nam je važno biti sretan, veselit se najsretnijem dobu u godini, baš kao oni ljudi sa jambo plakata ili važnih reklama.

A nećemo.

Tako mi je važno da su kraj mene svi oni važni ljudi koji su se nekad tako nevažno odnosili prema važnim i sretnim blagdanskim trenucima.

A nisu.

Tako mi je važno da netko konačno prizna kako ovo uopće nisu najsretniji dani u godini, kako su nevažni ljudi zapravo važni.

A neće.


Mogu se jedino grčevito trudit da unesem što više topline, očistim stan, pripremim što više ukusnih jela, i budem jako sretna, baš kao oni ljudi sa jambo plakata, na taj tako važan dan.

Možda sve ovo šta se meni sad čini tako nevažno jednog će dana biti mojoj prvoj najvažnijoj osobi jako važno, jer će misliti da je sve nekada davno stvarno bio taj najsretniji dan.

Kao šta i ja mislim da su oni prošli nevažni stresni blagdanski dani tako važni i sretni.

A možda uopće nisu!?
Ili je i to nevažno...