mail: suncookretnica@gmail.com
javi se, javi se, javi se...
Konobar
Hladno Pivo
Konobar zijeva, vani lagano svice
a ja, pijan ko deva, bih jos narucio pice
ali kakva blamaza, jezik lamata krivo
ne zna kako se kaze pelin i pivo
srecom, nije seljober, da previse pita
nego pametan ober sto iz ociju cita
Svu moju bol mada nisam ni pisn'o
pa stavlja na stol jos ono isto
i to je ta kap koja prelijeva casu
placem ko slap dok naginjem flasu
Refren
Zasto sam ja uvijek ta jebena stranka
zasto ti nisi bar s one strane sanka
sto sam ja uvijek ta jebena stranka
zasto srodna dusa mora bas biti muska
Kad si dvojica tak' pasu, to je bolje od seksa
jedan dodaje casu, a drugi eksa
on nije ni priglup, ni naravi skrte
i uvijek mi pivu natoci do crte
On kuzi svu moju bol mada nisam ni pisn'o
pa stavlja na stol jos ono isto
i to je ta kap koja prelijeva casu
placem ko slap dok naginjem flasu
Refren
Sto sam ja uvijek ta jebena stranka
zasto ti nisi bar s one strane sanka
sto sam ja uvijek ta jebena stranka
Cvijet koji najviše voli sunce (okreće se stalno prema njemu) najljepši je
baš u kolovozu, mjesecu vladavine Lavova. Njegovim veličanstvenim
narančasto-žutim cvjetovima teško može itko odoljeti, baš kao i Lavovima
koje karakterizira snažna i karizmatična osobnost.
Obećala sam sebi, davno nekad, da ću pisat barem jedan post misečno.
E sad, nije da ja ovo pišem na silu, i nije da ne znam o čemu bi pisala.
Nego, još nisam uspila skužit šta bi ja zapravo tila.
Evo, već misec i po dana vrtim jednu te istu temu po svojoj glavi, ali stalno minjam mišljenje.
Nikako da se dogovorim sa samom sobom.
U jednom mi se trenutku učini da baš znam šta bi tila.
A već u drugom skužim da možda i ne bi to, nego da bi baš nešto drugo ili treće, možda ipak četvrto, a najrađe bi peto!
Recimo deveti misec je bio predivan. Toplo more, bonaca, a nigdi nikog. Odlazak na Marjan u 9 ujutro, spiza, termosica kave i duvan... Odlazak na more bez da se tribaš vratit doma u neku uru, opušteno uživanje u društvu nekih dragih, dokle god te volja.
Bez da iko od tebe išta očekuje ...
Predivno, ta savršena sloboda...
Onda je naglo zaladilo.
U jedan dan.
Nebo se zamračilo, a mi na brzinu izvadili kapute.
Tuga i žalost!
Kako mi neko može tako naglo, bez ikakvog upozorenja oduzet tu moju radost?
Pa sam se zatvorila u stan, pokušala umjetnim svjetlom, dekom i glazbom donit malo topline u moj svijet.
Al uzalud! Tad sam shvatila da bi tila nešto sasvim drugo...
Nešto šta će me zagrijat umisto sunca, i učinit sritnu , mirnu i opuštenu umisto bonace.
A da mi ne dira moju slobodu....
Taman kad sam konačno shvatila šta meni triba, zatoplilo je.
Možda nije za itnit se u more, iako hrabrih još uvik ima.
Al, možda je za umočit noge bar do kolina, sidit na žalu i uživat u pogledu.
Pa ako mi dođe i skočit na glavu...
I eto, tako sve opet iz početka.
Ne znam šta bi tila...
Sad mi je lipo i toplo, a znam da neće dugo. A opet ne bi ništa minjala.