Suncokreta2

ponedjeljak, 31.10.2011.

237

Obećala sam sebi, davno nekad, da ću pisat barem jedan post misečno.

E sad, nije da ja ovo pišem na silu, i nije da ne znam o čemu bi pisala.
Nego, još nisam uspila skužit šta bi ja zapravo tila.

Evo, već misec i po dana vrtim jednu te istu temu po svojoj glavi, ali stalno minjam mišljenje.


Nikako da se dogovorim sa samom sobom.
U jednom mi se trenutku učini da baš znam šta bi tila.
A već u drugom skužim da možda i ne bi to, nego da bi baš nešto drugo ili treće, možda ipak četvrto, a najrađe bi peto!

Recimo deveti misec je bio predivan. Toplo more, bonaca, a nigdi nikog. Odlazak na Marjan u 9 ujutro, spiza, termosica kave i duvan... Odlazak na more bez da se tribaš vratit doma u neku uru, opušteno uživanje u društvu nekih dragih, dokle god te volja.

Bez da iko od tebe išta očekuje ...
Predivno, ta savršena sloboda...

Onda je naglo zaladilo.
U jedan dan.

Nebo se zamračilo, a mi na brzinu izvadili kapute.
Tuga i žalost!
Kako mi neko može tako naglo, bez ikakvog upozorenja oduzet tu moju radost?


Pa sam se zatvorila u stan, pokušala umjetnim svjetlom, dekom i glazbom donit malo topline u moj svijet.

Al uzalud! Tad sam shvatila da bi tila nešto sasvim drugo...

Nešto šta će me zagrijat umisto sunca, i učinit sritnu , mirnu i opuštenu umisto bonace.
A da mi ne dira moju slobodu....

Taman kad sam konačno shvatila šta meni triba, zatoplilo je.
Možda nije za itnit se u more, iako hrabrih još uvik ima.

Al, možda je za umočit noge bar do kolina, sidit na žalu i uživat u pogledu.

Pa ako mi dođe i skočit na glavu...

I eto, tako sve opet iz početka.
Ne znam šta bi tila...



Sad mi je lipo i toplo, a znam da neće dugo. A opet ne bi ništa minjala.

Biće da mi nije vrime....
- 12:41 - Komentari (5) - Isprintaj - #