Suncokreta2

Aki niste znali sad ću vam ja to lipo objasnit. Postoje dva tipa žena: jabuke i kruške.

Jabuke su one okruglaste tete od glave do prepona, koje muku muče sa obujmom gornjeg dijela tijela, a onda im ručiće i nogice vire ka listovi i peteljke.

Kruške su one tete koje uopće nemaju problema sa gornjim dijelom tijela nego moglu nosit uske pripijene majčice, ali zato im kotule moraju bit do gležnjeva (ili gače izrazito širokog kroja). Mislim ne moraju, nije to nigdi zakonom propisano ali iz estetskih razloga bilo bi dobro.

Ja sam jabuka. Lipa , sočna, okrugla jabuka.

Ne volim, baš nešto jabuke, doduše ni za kruškama nisam luda. Prvo to je jesenjsko voće, a jesen mi nije draga jer iza nje zna se šta dolazi...

Jabuke bi po meni tribale bit povrće, voće nikako, osim možda onih grenny smith a i na njih triba znat naletit. U kruške se čak ni toliko ne razumim, a i ne pamtim kad sam naletila na neku ukusnu krušku...

Nego nisam tila o tome pričat.

Proliće je i sad i jabuke i kruške bi tribale bit u punom cvatu, kako se baš ne razumim u voćarstvo ali po nekoj zdravoj logici, ako sazrijevaju u jesen tribale bi cvitat u kasno proliće...
Po istoj toj , mojoj, zdravoj logici, ako sam ja jabuka, još mi nije kasno da procvitam.
E.

Hm, evo tek mi je sad došlo u glavu da bi ka tila bit malo manja jabukica, ne bi baš tila da me se bere u jesen, veliku sočnu, okruglu, nego ima neka vrsta koja sazrijeva usrid lita. Ne znam joj pravo ime ali ka dica smo ih zvali jabučice, krali bi hi u susidovom vinogradu, punili ručnike njima, zavezali i doteglili na plažu. Svi bi se okupili oko tih ručnika koji su se u čas pretvarali u velike pladnjeve i fešta bi počela. Prava litnja fešta..
E ja bi recimo tila bit ta mala jabučica, ako smim birat vrstu jabuke.

Da bi to postigla, tribala bi se nekako potrudit, mislim bolje reč disciplinirat, usmjerit sve svoje napore ka tom cilju.

Pa sam se uvatila interneta, pustih foruma i raznih stranica, koje te usmjeravaju kako ćeš navrnut tu svoju veliku jabuku da ipak sazrije u onu malu, litnju.

Sve sam ja to dobro izanalizirala, neke metode i prihvatila, neke tek usvajam i tako. Nadam se najboljem.
Između ostalog savjetuje se konzumacija cimeta u što većim količinama, zbog cirkulacije i bla bla bal.
Cimet mi, opet, budi asocijaciju na neke davne godine kad bi stari službeno iša u Italiju, i jedna od obaveznih stvari koje je mora donit su bile brooklyn žvake sa okusom cimeta.

Zato ja volim cimet, i nije mi problem konzumirat ga, dapače baš me veseli. Evo i sad ovaj okus cimeta u ustima me naveo na pisanje ovog posta.
Cimet i ja smo idealna kombinacija. Još kad se promislim kako su mi misli zamotane i zarolane i zakukuljene...
Prestanem sebi sličit na jabuku ispadnem pravi štrudel.

Još samo da se ohladim.