Suncokreta2

Ne volim sebe kad sam grintava.
Nisam zadovoljna sa sobom samom, takvom.
Ne volim da drugi misle da sam takva, ali negdi moram izbacit svoju frustraciju.
Pa onda to i činim.
Ovdi.
A bude mi krivo kad vidim da uvik nešto grintam.
to je zato jer mi se kad mi je dobro, neda pisat.
Osim ako me opet ne strefi takva euforija da ne znam di ću sa emocijama.
Uglavnom, pišem samo kad nemam koga pilat.
I evo, sad sam baš razgovarala sa jednom dragom osobom i u jeku razgovora shvatih da sam baš sretna i dobre volje.
Da me je skroz prošlo ono pesimistično, tužno i jadno raspoloženje.
Prišaltalo me samo u par dana.
Ustvari, proša je PMS i pritvorija se u MS, ha pa je odma lakše
Shavitla sam da ja te ljude, takve i takve, ne moram konzumirat, pa je još lakše
I prihvatila sam činjenicu da nikad neću imat brdo love, da mogu radit ono šta bi baš silno htjela, ali da i u ovom životu mogu uživat u okvirima mogućeg. Itekako mogu uživat.
Uglavnom.
Slatkice, na tvoj komentar iz prethodnog posta mogu ti reć samo sljedeće.
Da odredila sam si baš tu terapiju.
I život poprima totalno drugačiji smisao.
U svakom slučaju, nisam bila na godišnjem od lita. i nije čudo da sam već počela pucat po šavovima. Većina sebi priušti neki godišnji po zimi, neko skijanje, sanjkanje ili šta li već. A zima je meni osim šta mi nije draga i najradnija od svih godišnjih doba. Tako sam ja, evo tek jučer riješila, recimo, zadnji zadatak iz zime. Ima tu još nekih sitnica koje bi trebala riješit u ova tri dana i onda mogu na zasluženi odmor. Od cijele jedne sedmice.
Znam mnogi će mi zavidit, ne radim u prosvjeti, a imam uskršnje praznike... hehe.
Ali cilu sam zimu radila i na godišnjem sam bila prošlo lito. Dobro sam ja to sve izdržala.
Nadam se da mi u onih tamo 8 dana neće zazvonit mobitel, da se neće nešto zakomplicirat pa da moram prekinut svoj odmor. Virujem da će sve štimat onako kako triba.
Samo sve triba pripremit na vime.
Zato se moram žurit.
Neću se ovdi dugo zadržavat, jer imama posla, na poslu, doma , po butigama i štandovima
Triba ka i obično, kupit spizu, cviće, čokoladne zečiće. Triba očistit stan, prekontrolirat auto, spakirat sve stvari ...
Joj, sad me već negdi vata euforija. Kad se promislim 8 dana za šetnju, branje šparoga, kopuckanje oko kuće, ispijanje kave na teraci, bez presinga, čitanje knjige, možda i udicu umočit u more, popit kavu sa dragim ljudima...
Ah jeli to samo san...
Ili nije.
Zima je završila, evo završava i korizma. Vrata su otvorena, a na kraju hodnika je Svjetlo.
Pozitivna energija, čista pozitivna energija.
I bi tako...
Sretan vam Uskrs !!!