Suncokreta2

E sad od kuda bi krenula. Nemam blage, spontano ćemo mi to, ono najspontanije.
Vikend, čak malo duži, provela sam u Glavnom nam gradu. I provela se ne zamislivo dobro.
Što jednoj ženi treba više od shopinga, shopinga, shopinga i dvi večeri za redom ciganske svirke, plesa, dobrog vina i odličnog društva.
Sve ostalo je suvišno...
Eto nekakav takav status sam i na fejsu zakačila, želeći se samo pohvalit i sa ostatkom svita podilit kako trenutno nema sretnije od mene. I tada su krenuli komentari muškaraca "Koji znaju" što ženi treba. Ha ha, u moru prijateljske zafrkancije našao se i komentar jednog lika u kojeg sam bila, ludo, ludo zaljublejna u 7-mom razredu...
Ah , srce mi se za njim kidalo. Uglavnom nedavno smo se skužili na fejsu i postali fejs prijatelji... E sad frajer normalno da zna šta ženi treba i tako krene preseratorska konverzacija,u kojoj ja pošteno ponudim čovjeku, ko nebi ponudio nešto tako liku sa toliko znanja, kavu i razgovor.
Na šta me on odjebe.
Alo lik me odjebe.
Mene.
E sad nije meni šta je on mene odjebao, nego šta on misli da me je odjebao. Boli me duša šta je taj neki ostao u uvjerenju da je meni jako važna naša konverzacija, boli me duša šta je taj neki odjebao mene, a nije ni svjestan koliko sam predivna lipa, pametna duhovita, skoro savršena, mislim se zna li taj frajer šta je on propustio, zna li da sam ja ne premija nego lutrija za njega, mislim tribala bi mu bit čast da popije sa mnom kavu, alo...Alo...
Je, ka malo mi je spizdija ego, šta ja sad znam jeli to normalno, uglavnom najrađe bi mu rekla da je idiot jer tako ja to i mislim, budala...
On će mene odjebat, ma mislim, jebate...
Zima, ajme koja zima. Nije me bilo 4 dana doma i jučer me je dočekala temperatura od 12 stupnjeva u stanu. Uglavnom upalila sam klimu, upalila neku pećicu, radiator, i naložila kaljevu peć i pobigla iz stana. Išla na kavu, sa frajerom koji me nije odjeba naglašavam, jer mi je doma bilo ladno za popizdit. Kvartovska kava. E da u kafiću Roma, ajme majko. Kako sam se dala nagovorit. Koja grozota, nekad je tu sidila sasvim druga vrsta ljudi.
Nebi tila da mi neko kaže kako sam fašista pa ću se zaustavit ovdje. Popili kavu koja je stvarno ukusna ali isto mi je cilo vrime bia gorak okus u ustima, jer muzika koja svira i ekipa oko nas je bila Bože sačuvaj.
Šta sam ono još tila reć. Ostale mi cvike za sunce u Zagrebu. To sam skužila kad sam prošla kroz Sveti Rok ...
Danas mi je toliko ladno u kancelariji da mi ruke zebu, ne pomaže ništa...
Zato sad idem malo prošetat, možda se ugrijem, kupit cvike (pazaruše) jer ću očoravit i popit kavu, sa prijom, mislim znam ja nekad i sa ženama kave pit...
I najvažnije, ako neko ide u Zagreb u petak a vrača se u nedilju nek mi se hitno javi, plačam kavu na autoputu :))