|
ponedjeljak, 26.01.2009.
- 10:53 -
Komentari (13) -
Isprintaj -
#
utorak, 20.01.2009.
Vrijeme=ljubav
Ma ustvari mi se baš nešto i neda pisat, ali recimo da bi tila ovo šta mi se vrzma po glavi ipak objavit.
Ali ću skratit , maximalno jer nemam vremena ili sam možda trenutno u nešto drugo više zaljubljena...
Ustvari to je ono o čemu bi tila pisat.
Baš zadnjih dana nešto intezivno razmišljam o tome kako vrijeme definitino nije novac. nego je vrijeme ljubav. Bar mi se sad tako čini.
Kad razmislim o nekim najbanalnijim stvarima, recimo, neki dan me jedan prijatelj nagovara da kao nešto volontiramo. Da pomažemo nekim ljudima kojima treba pomoć. I šta sam se prvo promislila , da ću rađe dat neke novce, pitat ću prvo koji je broj žiro računa nego nekome poklonit svojih pola sata.
Dobro kao ja za to mogu naći opravdanje, to su neki ljudi koje ne poznajem, za koje nisam emocionalno vezana. Normalno rastužit ću se na svaku nesretnu životnu priču i okrenut neki broj , uplatit neku kunu ili ubacit koji novčić u škrabicu.
Ali vrijeme, svoje vrijeme ću poklonit samo bliskim ljudima.
Stvarno samo ljudima do kojih mi je stalo.
Eto vođena tom mišlju došla sam do zaključka da neki ljudi za koje bi ja imala vremena, da im treba, za mene možda nemaju. I to me baš užasno boli. Baš mi je teško, baš mi je ža. Ali , ustvari, ne zato šta taj neko nema vremena izdvojit ga za mene nego zato šta mi to govori da me taj neko ustvari ne voli. Da me ne voli onoliko kolika ja toga nekoga volim.
Najlakše je sa nekim otić na piće, mislim za to će se najlakše naći ljudi koji su spremni potrošit svoje vrijeme za tebe. ali kad ti treba usluga, kad ti treba pomoć , kad ti treba ,,,
Di su onda svi ti , nazovimo ih prijatelji...
Ustvari sam skužila da mi je najteže kod nekoga prositi vrijeme, jer ne želim molit da me se voli. Ili me voliš ili ne. Ili imaš vremena ili ne, ili ga možeš žrtvovat za mene ili ne možeš, ili ga želiš ili ne....
Ustvari ovim se putem zahvaljujem gospođi Prekobrojnoj šta me tako silno voli...
Iako je ovaj post mogao biti puno duži jer ovo su samo crtice onoga o čemu bi ja mogla i želila govori...
Ne mogu više vremena izdvojit, ima nekih stvari koje me trenutno više vesele, kojim se više dajem, a šta ću....
Lipo sam vam rekla da je vijeme ustvari ljubav!!!
|
- 14:57 -
Komentari (8) -
Isprintaj -
#
ponedjeljak, 12.01.2009.
Kakav bi mogao biti naslov ovome postu?
Ponediljak, na prvi pogled kao svaki drugi. Ali ipak totalno drugačiji.
To je taj ponediljak, na početku godine kad se stara ostavi zauvik iza sebe i viruje se da je od danas sve drugačije bolje.
Kvalitenije i stvarno takvo, konačno i ne promjenjivo.
Prvo u potrazi za zanimljivim štivom i nekim novim blogom, naletila sam na svoje stare posotove. Ha ha.
Mislim, oduševila sam se. Stvarno su mi postovi fenomenalni, sviđa mi se moj stil pisanja, moja razmišjanja, tok misli uopće, jednom riječju savršeno.
Negdje sam odlučila da ću sve te postove isprintat i recimo uvezat ih.
Ja sam jedna od onih koja pišem direktno , dakle nama podhranjen niti jedan tekst. a šteta, šteta je ovakvih dobrih radova, da jednom nestanu bez traga.
Aj sad ću bit samo pinku ozbiljnija. Da sad ne objašnjavam kako, ali evo iz nekog razloga sam prolistala par posotova iz prošle godine koje sam pisala odprilike u ovo vrime.
Bože koliko se stvari od tada prominilo. Ko bi rekao da toliko promjena i to životnih promjena stanu u jednu godinu, stane u tih pišljivih 365 dana.
Neke se stvari nisu uopće prominile. Nekih se ljudi uopće više ne sičam. Amo malo konkretnije.
Recimo ovako, moji emocionalni filmovi su slični. Nalazim se u sličnoj ljubavnoj, nazovimo je tako, situaciji. Samo su protagonisti te priče totalno neka druga bića. Neka koje nisam ni poznavala prije 365 dana.
Čitam ja tako jedan post, i sad kužim, kvragu znam sebe čitat između redaka, da o nekome nešto pišem ali se nikako ne mogu sitit kome sam to pisala. Nemam blage veze. Čini mi se da mi je silno bilo stalo , u to vrijeme, do nečijeg poziva, a sada se ne mogu sitit ko je to. Nije li to zastrašujuće.
Neke sam odluke baš donila po pitanju, ovih nekih , kojima bi možda napisala isti post ka i onima od lani. I te ću odluke stvarno probat sprovest u djelo. I ustvari evo to već i činim, i reći ću svima inim da te nevolim i mrzim, jedina moja di si ti....
Ma malo su mi uletile neke druge ideje.
Da nastavim.....
Šta se od lani prominilo, šta se prominilo u zadnjih 365 dana.
Ja sebe nisam baš bitno prominila. Još sam se udebljala, to je činjenica, vrlo uočljiva ali sam recimo i prestala pušit. A lani sam u ovo doba grintala protiv zabrana pušenja, ko bi reka da ću samoinicjativno donit tu odluku i sprovest je u djelo i to več četiri miseca i 12 dana.
Jednostavno je u meni ta odluka sazrila sama, dakle jedan + za mene, po pitanju pušenja.
Po pitanju debljine jedan veliki veliki -.
Ali ne smim i ne želim ništa previše govorit jer se evo pokazalo učinkovito kad o tome ne pričam nego samo sprovodim u djelo.
Odnos prema poslu, odprilike jednako neodgovoran, još jedan - za mene. ali još se da sve dovest u red. ali se ne tresem od straha, toliko, pa je to ipak i jedan +.
Sve u svemu ništa bolje po pitanju toga.
Društveni život, totalno je prominio oblik, stjecajem nekih novih, skroz novih životnih okolnosti.
Neki novi interesi, koje nisam ni znala da krijem u sebi, ali to su neke stvari koje se tek razvijaju
Proširio mi se neki krug ljudi, neki su se krugovi znatno suzili. neke su se prijateljice malo proširile neke će se tek počet širit. haha.
Prošla godin je bila godina u kojoj je puno ljudi umrlo, u ovoj, kako sad stvari stoje će biti ona u kojoj će ih se puno rodit.
Odradila sam virozu na početku godone, šta je dobro...
Vozim auto, doduše ne baš dobro, ali i to je promjena
konačno ću naručit nove leće, pa ću i svit vidit bez fleka.
Moga pape više nema. Za dva dana , bit će već, pola godine. Najmrže godine od zadnjih 3 ili 4 mrske.
Bože kako vrime, leti jeli moguće da su mi već zadnje četiri tako mrske.
Iz prve tri mrske sam ipak izvukla puno toga dobroga, hoću li uspit i iz ove zadnje izvuč nešto dobro. Ili hoću li shvatit da je i ta zadnja imala neke dobre smjernice.
Odlučila sam da će mi ova 5. bit baš dobra. Ono super dobra.
Plodna, kvalitetna, sretna i vesela. Puna male dječice, mojih prijateljica, ostvarivanja nekih zacrtanih ciljeva, brdo novih poznanstava, putovanja i zadovoljstva sa samom sobom.
Znam jednostavno to osjećam. Ova će bit dobra.
Skroz dobra.
Totalno durgačija od ove četiri predhodne.
Mislim, malo sam se konzultirala i sa astrologijom.
Nije da joj slipo virujem, al lipo je pročitat da su zvijezde nakako naklonjenije i da posotoje veće šanse da bude dobro ....
Kako bi ja uopće nazvala ovaj post, o čemu on govori i čemu služi. nemam blage. Malo mi se čakulalo, malo mi se pisalo. Čisto da jednom ovo mogu pročitat i usporedit sa proteklom godinom.
Stvarno je gula pročitat samu sebe i skužit da u godinu stane puno toga. Puno događaja, puno emocija, puno ljudi , puno toga šta neko ne može ni zamislit u najluđim filmovima.
Neki su bili drame, neki su bili tragedije, neki su bili komedije i znanstvena fantastika. E sad je red doša na jednu lipu limunadicu sa skroz ono sretnim sadržajem i još sretnijim krajem, koj je ustvari početak nečeg još sretnijeg. Nemam blage veze zašto ali baš nekako znam da se taj film počinje prikazivt ove godine...
|
- 11:47 -
Komentari (15) -
Isprintaj -
#
|