Suncokreta2

Možda će vas ovaj post iznenadit, jer svi vi koji ovdje čirnete navikli ste da Suncokreta piše nekakve gluposti. Meni i nisu sve baš gluposti, ali ja te neke svoje probleme ili okupacije obično upakiram u neku smišnu priču. Ili se bar potrudim da tako zvuči.
E ovaj put neće biti tako.
Još sam pod dojmom večerašnje predstave u Splitskom HNK.
Kako to već, često, u mom životu biva zbog nedostatka vremena (čitaj ljenosti ili nečeg tome sličnog) propustim puno lipih stvari i događaja, koje ni u kom slučaju nisam trebala propustit.
Poznavajući samu sebe odlučila sam se na varijantu "prisila".
Pa sam eto, ove sezone uzela jednu od predplata u HNK.
To je, možda, bio jedini pravi način da ne propustim nešto, što bi sigurno propustila.
Pa tako i prošloga ljeta , 53. Splitsko ljeto, i ovu predivnu dramu.
Dakle tema ovog mog posta je već najvljena u samome naslovu.

Redatelj: Goran Golovko
Dramaturginja:Olja Lozica
Scenograf:Ozren Bakotić
Skladateljica:Nela Bujas-Luketić
Glumci:Ratko Glavina,Nives Ivanković, Jasmina Žiljak,Lana Barić,Ksenija Prohaska, Vicko Bilandžić,Robert Kurbaša. Snježana Sinovčić-Šiškov, Čedo Martinić , Nikola Ivošević, Nenad Srdelić, Ilija Zovko; Silvana Stanić, Buga Jeričević, Klara Perica, Frane Šubašić, Nora Vuić,Klara Petrinović, Antiša Filimonović i Renato Vidaković.

Namjerno sam navela imena svih glumaca jer je svaka uloga u ovoj prestavi ,savršeno, bila jednako važna da bi ova drama ispala onakva kakva je.
A meni je bila savršena.
Sadržaj drame vam neću prepričavat, samo vam mogu reć da sam se pošteno isplakala. I da sam poznatima , koje sam srela nakon prestave, vidila da su oči jednako crvene od suza.
Radnja se događa u starome Splitu, pa već sam ta činjenica nekako čini toplo oko srca, kad čujete riči i pojmove koji već odavno nisu prisutni u našem svakodnevnom govoru.
Sve se u drami vrti oko ljubavi, normalno, a oko čega bi drugog.
I to sretnih i nesretnih. Sve je opet prožeto baladičnim humorom, šta meni osobno još više potencira neku tugu, pa plačem i smijući se. Kroz cilu dramu se provlaći pitanje, bar sam ga ja sebi cilo vrime postavljala, da li je velika ljubav , nužno, sreća . I da li te i malo manja ljubavi, ali ipak ljubavi, mogu više usrećit.
Triba li slušat šta ti se govori i sugerura (doduše radnja se zbiva u neko patrijahalnije doba, ali nismo se mi puno makli od tih vrimena) ili triba učinit po svom.
Doduše ova drama je svojevrstan sažetak 43 priče iz ciloga Libra.
Šta me navodi na sljedeći korak.
Sutra odlazim u knjižnicu i vračam posuđene knjige, minjam ih za samo jednu.
Libar Marka Uvodića Splićanina.
Znam bit će još suza.
Bit će još pitanja.
Ali ko more zaozbij znat ča smo na ovome svitu?

KATEGORIJA: SVAKAKO POGLEDAJTE ILI PROČITAJTE