Suncokreta2

Sičam se jedn pismice iz osnovne škole, autora se ne sičam,
a ide, od prilike, ovako:

huju bura, čista žena,
poderana izgrebena,
huji , hita niz vrtače,
uz vrtače,
lakonoga sve preskaće,
i kroz granje i kroz drače
sve to jače...


Ajme šta ja volim buru, volim je, volim je, obožavam!!!
Pogotovo nakon ovoliko dana gnjiloga juga.
Ma nije samo jugo krivo za moje jadno i depresivno stanje, ali se sve nekako posložilo...
I onda, napokon dođe bura, rastjera gnjile oblake, pusti sunce da proviri i uđe u moje život i sve nekako izgleda bolje...
Iako je sve isto, ništa se nije prominilo od jučer, ni od prekjučer ni od...
Ma nije važno.
Jučerašnji dan mi je bio vrhunac jada, na poslu ništa, apsolutno ništa nisam radila, pa me je to dodatno satralo, jučer sam obavljala samo one stvari koje sam baš stvarno morala, na koje sam bila prisiljena...
Sinoć sam išla leć u 8.3o. Ne pamtim kad sam to napravila, jednostavno nisam bila u stanju funkcionirat.
Navila sam sat u 6, da skuvam ručak, koji sam tribala sinoć skuvat.
Ali ne morate mi virovat probudila sam se u 5. I kad sam čula predivno hučanje bure, cviljene , zavijanje i zvižduk ,dan mi se odma učinio predivan. Iako u 5 uri nije dan, ma nije ni u 6, al nema veze.
Tribam li govorit da sam jutros skuvala ručak, oprala suđe, obisila robu, tuširala se i kosu oprala čak. Ko prava domačica.
Tribam li napominjat da mi osmjeh ne silazi s lica, kad sam vidila da je bura pomela sve listove, vrečice i štajaznam koje sve ne smeće. Sve je lipo, urednica sabila u jedan kantun, sad još samo triba doć smetlar i pokupit. I sve će biti divno i čisto.
Sve je to bura napravila i u meni. Sve smeće je stisnula u jedan kantun, ja bi ga samo tribala baci, a meni je dala dovoljno mista da guštam i da se veselim.
Kako mi je divno dan počeo, iako na prvi pogled nije ništa drukčiji od jučer, donila sam i neke odluke.
Ustvari nisu to baš odluke, nego više planovi. Bitno mi je da imam neki cilj, e sad, kod odgovornijih i ozbiljnijoh ljudi ti ciljevi bi bili vezani uz neke ozbiljne stvari. A moji ciljevi su isključivo vezani uz užitak, mislim ovo ozbiljno i odgovorno ionako moram ispunit kad tad, ali ako nemam plan kad ću uživat, pari mi se da ništa nema smisla.
Sva mi je godišnja doba lako preživit, jer uvik ima mista za neki užitak ali ovu depresivnu zimu triba preživit a to je već problem.
I jutros mi se upalila lampica, do jutros sam očajavala jer nisam vidila smisao ovoj patnji, ali sad vidim jasnije. Pa zapuhala je bura. Vidici su se proširili.
Za dva miseca, sad će neki reć ko živ ko mrtav, a neš ti šta su to dva miseca...
Je Uskrs, i uskrsni praznicipotomcima našim, i proliće i idealmna prilika da odem na Sveto Peliško tlo. 10 dana. Ajme majko već sad uživam u tim danima. Dan će biti duži, puno duži, vrime savršeno, neće bit turista, a ja ću se konačno malo odmorit. Nisam bila na godišnjem skoro 2 godine i to mi triba, triba mi mir, kontakt sa zemljom i morem, triba mi tišina i cili dan bit u staroj robi. Dovikivat se sa susidima, pit kavicu u 3 palme, bacit tunju u more, sidit na teraci, hodat isprid kuće u piđami, otić ubrat petrusimul u vrt i popunac za ćaj i....
Ajme gušta. Neš ti još dva miseca...
60 dana...
Prava sitnica...
Bitno je da imam zašto preživit ovu zimu , a kad dođe proliće živit ću ionako svaki dan...
Živila bura, živila orkanska bura
živili pročišćeni horizonti, i čiste ulice i umovi
živilo sunce
Ma preživit ću i ja ova dva miseca, sad imam za što...