Suncokreta2

utorak, 06.11.2007.

vrhovi i vrhunci

Ako vas ,baš, interesira vidit i pročitat kako to opisuju prave face planinarstva i fotografije svratite, svakako, kod barba broda i vrloga vincija.
Virujem da ćete tamo pronaći apsolutno sve šta bi vas moglo interesirati vezano za ovaj planinarski podhvat. A da je pri tom napisano u ozbiljnom tonu sa naglaskom na stučne pojmove.
Ja nisam od te vrste. Šta ne znaći da manje uživam od njih dvojice, penjući se i osvajajući vrhove i vrhiće.
Moja opčinjenost planinarstvoj je sve veća i od prvobitne želje da se dobro zabavim i ništa više, ostalo je samo ono "više". Ustvari, izazov mi je što više i što ljepši pogled.
he he. Da je znat o čemu ja pričam...
Idemo. Bit će opet isto...
Puno fotografija malo riči.
Jer nisam u stanju opisat ni predočit koliko je lipo.
A lipo je za ne virovat...
Početna točka Zavojane, cilj planina Šibenik- ko je čuo za nju nek digne dva prsta, vrh Sv. Mihovil 1247m.
Glavna čunka barba Stipe Božić.



Pokušavala sam slikat planinu tako da se vidi kako je velika ali nisam uspila.
U stvarnosti izgleda veličanstvenije i teško osvojivo.



Krenuli smo sa usponom vjerujući da se vrh nalazi ne tako daleko, optimizam je bio obrnuto proporcionalan kapljicama znoja, ili bolje rečeno decilitrima znoja.





Deprimirajuća je činjenica da je vrh jako daleko, ali kao tješimo se da ga bar vidimo. Iako otvaraju se neki novi vidici.
Ne znam koliko je to prepoznatljivo ali na putu do glavnog cilja osvajali smo nekoliko vrhova.
Vjerujući da je svaki sljedeći i konačni.
Jedino nas je malo bunilo šta nigdi nismo vidili ni čuli one koji su bili isprid nas.
Bar jedno uru vrimena, a tu vam spadaju na početku spomenuti i jedan i drugi gospodin.
Ja sam bila na začelju, samo tako da se zna.



Evo još jedan lažnjak, koliko samo u životu osvojimo lažnih vrhova, samo šta osvajajući i taj lažni otvore nam se neki divni pogledi.
Kao recimo na Pelješac!



ili recimo, na stotine vrhunaca koje želimo osvojiti, ili koje ćemo morati osvojiti da bi došli do željenog...



Kada se padne u laku depresiju, zbog teških uspona i lažnih vrhunaca ne triba posustajati. Jer ima onih kojima su uvjeti teži nego nama, a isto uporno grabe dalje



Nema odustajanja.
Još malo...
Vrh je osvojen



Neki su odložili svoja pomagala
Neki su se rastezali



neki su samo sidili i uživali



Barba Stipe nam je rekao da nikad ovoliko ljudi nije bilo na ovome vrhu...




Nažalost povratak je usljedio jako brzo, bar za nas koji smo došli zadnji.
A tek je onda usljedilo iznenađenje...
Odlazak u etno selo i domaća spiza



Ma život je sinfonija



I još puno toga ali mi ne stane u ovu štoriju..

- 16:41 - Komentari (14) - Isprintaj - #