Suncokreta2

Ne volim politizirat niti raspravljat o politici. To mi je živa tlaka. Ne zato šta ja nemam svoje mišljenje, nego zato šta mislim da svak ima pravo na svoje mišljenje. I iskreno , mislim, da nema smisla da ga sa ikim razmjenjujem kad politika nije moja struka. Osim toga, raspravljanje o politici je vrlo naporno u nekom društvu. Ljudi se previše troše pokušavajući dokazati drugima kako nisu u pravu. Samo se stvaraju negativne emocije. A zašto. Zašto bi forsirali loše raspoloženje kad nema potrebe. Političari vode političke poslove a mi možemo glasat za njih a i ne moramo. To je osobna stvar. I svako ima neki svoj razlog za da ili ne. Eto, kao i obično, krenula sam u krivome smijeru. A u stvari sam samo tila pozdravit izgradnju Pelješkog mosta, iz nekih mojih razloga. Normalno da ne očekujem da svi misle kako je izgradnja mosta odlična stvar za Hrvatsku ali za mene je. I to me baš, jako veseli. Jer će mi moj najlipši poluotok na svitu bit bliži. Eto isto tako ne očekujem da se svako razveselio Remorkerima u Stopa. Nekome ne odgovara šta su Remorkeri, nekome šta su bili u Stopa. Nekome ne odgovara šta su pivali pisme nekog tamo Balaševića. A meni odgovara. Baš mi odgovara. I zato sam tamo bila. I drago mi je. Puno mi je drago. Ma meni je drago šta je tamo svirao i jedan mali... Špar. Eto on je iz Splita. Nije sve , nužno, dobro sa Istoka došlo. Iako mi se ovih dana pari da mi sve nešto dobro sa Istoka dolazi...
U ponediljak su nam došle Letu štuke. I onesu istočnije od nas. I oni su me oduševili. Mene. Ne interesira me šta drugi misle o tome. Mene su oduševili. Ali neću solit pamet nikome. Ako su meni dobri i Most i Remorkeri i Štuke. Vama ne moraju bit. Ali ne želim o tome polemizirat. Ne želim nikoga uvjeravat. Svak ima pravo na svoje mišljenje i svoj izbor. Neka se svako uveseljava s onim šta ga veseli. Samo mi nemojte sve okrečat na politiku, tomi je živa tlaka...


UP DATE


Djordje Balašević - Sevdalinka



Štagod noćas da zapevam vućiće na sevdalinku...
Usnuo sam čobanicu uplakanu u šljiviku...
Grom udari... Planu seno... Rasturi se stado njeno...
Zaplete se dim na uvojku... Reče da se zove Bosna...
Čudno ime za devojku?

Nekom Drina teče desno... Nekom Drina lijevo teče...
Sve da teče u dubinu... Na dve pole svet da seče...
Znam tajni gaz, moje lane... Most se pruži gde ja stanem...
Sve da vuku me konji vrani... Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani...

Osta ovaj stari kompas u grudima... A po polju nikli zabrani...
Crne senke što se gnezde u ljudima nadleću me kao gavrani...
Nekada sam putovao po mjesecu... Kroz vilajet pun hajdučije...
A sada me oči ljudske plaše više nego vučije...

Stoputa su prijatelji u molitvi pomenuti...
Dal će mi se radovati? Ili glavu okrenuti?
Šta slagati? Šta im kasti? Svet ne možeš pesmom spasti...
Njine brige me i noćas brinu
Dok se spremam na put kući... Na put kući...U tuđinu...

Svetom smo se rasipali ko đerdani... Nosili nas nebom ćilimi...
Da li su to stvarno bili bolji dani, ili smo to bolji bili mi?
Nekad smo se bratimili po pogledu... Sluteći da isto sanjamo...
I bogu je prosto bilo krstimo l' se ili klanjamo...