Stjepan Šuman
26.12.2015., subota
Ribarska priča-Mrižanje kraj olupine
|
Mriža sam na tajnoj lokaciji, 2002. godine. Nova mriža je bila u điru. Među stotinama metara starih mriža. Uglavnom sam sam mriža. Bila je noć, baca sam mrižu nesređenu da se sama lista iz barke, nego sam je samo prinija u gajbama iz auta. I tako, stojim ja na morau u kaiću , na nogama, na krmi, bacam mrižu rukama, Jednom nogom vozim pentu. Noć je. Nemam lampe. Nož je po propisu odma kod noge na krmi. I to nožina. Uvik sam nosa nožine kad se ide u mriže, a sad ćete vidit zašto je to dobro. I to oštre nožine, one za juneći but. A da budem iskren, te bi prve uočio kad sam u priši, kad otvorim ladicu u kužini. I ne ispada iz gajbe i lako ga je locirat u barki. Ali odlično mu dođe veličina. I tako, bacam ja mrižu na moru, oko neke olupine u moru, opasno je uopće vozit kaić tuda. Ali eto, ja znam dobro sa mrižom i kaićom i brate ulovi se dobro tu, ali iz čista mira u tom bacanju pune vitar, ono digitalno. Sa nule na jedinicu. I to full gas. Na moru to znači automatski sranje. Pogotovo kad si u krmi sa par sto kila mriža. To znači da ti provu koja jedri u zraku vitar okrene mimo sebe u sekundi. A to je u specifičnoj situaciji, pogotovo jer su odma došli i neki valovi od metra, ono sa bonace, to nisam u životu vidija. Okrenilo mi barku, mriža uletila u propelu. Srićom imam ekstra vrhunske reflekse, bar sam ima, za ovakve havarije, pa sam brže nego je propela napravila drugi krug, ugasija pentu.  E, pazi sad. Na srid mora, pored olupine, ono, šiljaka zarđalih na sve strane samo čekaju da probužaju kaić. More već ne da ljulja, nego baca. Ja u kaiću sa dvista kila mriže i praktički nemam di jer sam usidren sa 200 metara mriže koja je već u moru i sa ostalo pola u kaiću. a sredina u propeli. U osovini propele! Dakle, od gašenja penete koje je izvršeno u roku "odmah" po zapinjanju mriže u propelu, a šta je dijagnosticirano iskusnim ribarskim uhom po zvuku motora, dakle u istoj sekundi je izgašena penta i dohvatio se nož. Nožina! U sljedećoj sekundi je već guzica bila u zraku a glava i ruka čas u moru (valovi) a čas vanka, tamaneći nove bbile konope i konce nove mriže u propeli. I to je učinjeno u sekundi. Pali se penta, locira se vršak olupina, livi, desni, prednji zadnji, malo slaloma, i ostavljam krivudavi "milky way" od balončića, pjene i dima izgorene mješavine....pali doma, mriže u auto, sutra vadi ove....glava na ramenu. Šta bi bilo da nisam odma ugasio pentu? Da je ušlo puno materijala mriže u osovinu propele? Da je puka štift? Da je osovina proklizala? Šta bi bilo i da sam ugasio na vrime a da nisam ima nož? Čime bi se oslobodio mriže? Da bacim onu uz kaća? Je, i šta onda? Da vadim onu iz mora? Kako? Vitar goni, olupina na metar od kaića. Šta bi bilo da nije penta odma ugašena, da nisam odma prerera konope i iša ća? Da nema iskustva i noža i sreće? Oznake: mrižanje, olupina, noć, penta |
Molitve: