Stjepan Šuman
06.01.2012., petak
Rad u znanosti 14.dio: AFZ- početak kraja-obrana magisterija
|
Dobio sam indeks u ruke, gledat ga nisam htio, odnesem prijavnicu u referadu, dobijem prijavnicu za obranu magisterija, nacrtam se u sali za obrane. Prvo što sam htio napraviti je bilo obranit samog sebe. Svoj zaboravljeni ispit. Prijavnicu. Ali profesori nisu došli radi toga. Mislim da ni George Costanza nije nikad bio u ovakvoj situaciji. Svaka rečanica moje obrane, toliko čekane, i toliko sam radio na njoj. Toliko sam radio da uopće zaradim novce za ovaj studij, toliko sam kilometara prešao, u toliko stanova spavao, u toliko profesora polagao ispite, tolike knjige pročitao. Da bi na kraju sve bilo bez smisla. Kako bez smisla ako si u pravu, Šumane, sad mi se čuje glas koji i vama govori isto. Pa fino: Sve ima smisla ali nijedna rečenica koju sam ja izgovorio na obrani nema smisla, jer pred kim ja branim obaj rad? Pred ljudima koji moju obranu drže nelegalnom. Jer sam ZABORAVIO na ispit? Ja za većinu tih profesora ZNAM što rade. I to nije ni malo legalno ni moralno. A ja sam ZABORAVIO. I sad konačno imaju RAZLOG. E, Šumane, sad si ko lubin za kojeg svi lovci u kraju znaju ali ga nitko nije uspijevao uhvatiti. Sad si uletio pod osti i zna se dobro da je to vrhunska prilika. Sad ga treba ili pustiti il zabit osti do kraja i onda ih još uprit u dno. Skašit kosti. Tako je i bilo. Šta da kažem? Meni ovo nije lako pisat. Ali moram. Radi istine. Pa, nastavit će se opet....  |
Molitve: