hm...još ću pomisliti i da su u pravu ljudi koji...

...kažu u stvarnom životu da se stalno nešto žalim
čitajući jučerašnji post još bi čovjek pomislio i da su u pravu
ma ne bih ja to uopće nazvala žaljenjem, samo nemogućnošću da ne kažem ono što mi tog trena smeta, suzdržim se od toga možda u 0,1-0,5% slučajeva i mislim da takvo ponašanje pogoduje mom zdravstvenom stanju jer imam osjećaj ako nešto prešutim da će mi tijelo prestati normalno funkcionirati

ali kako bih ipak poštedjela ljude u stvarnom životu, možda počnem češće pisati, oni neće morati slušati a vi i tako možete nakon prve rečenice posta zatvoriti moj blog...jedino možda to postane inspirativno pa mi padne na pamet još više stvari koje mi smetaju, pa će nadrapati i stvarni i virtualni promatrači

iako uvijek kažem kad bi kažu 'opet se žališ', joj, falilo bi vam da prestanem, to je dio mog šarma