Danas sam bio na razgovoru za posao. Pripremao sam nesto da cu prezentirat - gomilu ideja dolazilo mi je na pamet za razvoj na trzistu. Na kraju nisam napravio to isto niti pismeno na compu kako sam mislio da bi bilo dobro napraviti power-point. Ali bi bilo dobro da sam to napravio pismeno na compu.
Mozda i u power pointu. No mislio sam, to je prvi razgovor za drugi cu (dakle za ulazak u uzi krug)
Na kraju sam ujutro uz caj napravio skicu svih ideja na papiru da mi to ostane u glavi. Poceo sam se oblaciti, pa koju kosulju cu, crna je izgledala kao za vecernji izlazak, pa ocu li kravatu, pa kravata je umrljana, pa mi ju se neda nosit, pa ulasti cipele. I sad brzo na net pogledat jos jednom podatke o firmi i jos neke dodatne informacije (pogledao sam samo podatke o firmi jer nisam imao vremena).
I vec sam kasnio. Po zagrebacki... Pa se spusti do tramvaja 10min, pa na tramvaj. Na kraju sam se spustio do tramvaja al sam uzeo taksi. Za 70kn da se ne krivim i ne zivciram sto sam zakasnio. Moji troskovi su se vrtoglavo popeli. Sva sreca, to nisu troskovi nego potrosnja koju mogu svojevoljno smanjit. Al sva ta potrosnja odnosi se na hranu! Posto moram smanjit pootrosnju, razmisljao sam da ne uzmem taksi, ali vjerujem u karmu da ako rado potrosis novac na nesto korisno, novac ti se vrati (ne pokusavajte ovo uciniti sami kod kuce). Oduvijek sam bio cudan.
Na intervjuu su me pitali manje-više stvari koje sam planirao da ce me pitat. Nakon intervjua sam se isao osvrnut kako je to izgledalo. Mogao sam govoriti sigurnije. No sve u svemu dobro je proslo. Uvijek ja moram gledat kaj nevalja (sto je dobro jer utjece na poboljsanje) al prije sam se krivio za te lose stvari, da kako sam to uprskao. Danas nisam:) Bio sam zadovoljan. Nista nije savrseno. Zadovoljio sam!
Nakon intervjua otisao sam tramvajem do placa. Pouzdanjem dostojnim Angeline Jolie spustao sam se po placu. I usput razmisljao sto mi treba. Onda sam opet vidio nju. Slucajno sam dignuo glavu i pogledi su nam se sreli. Jedna mala sto radi na placu.
Francuski krumpir nikad nisam volio. Al bas mi je doslo i napravit cu ga sutra za rucak. Na Romeov nacin (makar mi za taj nacin fali nesto sastojaka bez kojih ce krumpir bit jednako dobar, osim sto ce moj gust bit nesto manji, a smanjit ce razbacivanje para na sitnice).
Obozavam rikulu! Taj okus me podsjeca na meso. Nedaj boze da jedem salatu od rikule bez neceg mesnog uz to. Rikula mi povecava zelju za mesom. Lazanje s mesom i rikula! Sama rikula je kao samozadovoljavanje kad nemas komada, a meso je zapravo ono od cega covjek ima nesto. Dakle rikula i meso, dobitna kombinacija! P.S. rikula i MLJEVENO meso (sad bi ja jos i sisatu plavusu, e jesam izbirljiv!).
|