Milorad Pavic

Noćni život u srcu Pariza

Više od devet hiljada posetilaca prisustvovalo je otvaranju izložbe pod nazivom „Tuluz-Lotrek i Monmartr“ u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu, čime je postavljen novi rekord.

„Sećanja nam dosežu podaleko u prošlost,“ izjavila je Debora Ziska, PR muzeja, ali „niko se ne seća da je još neko otvaranje u Istočnom krilu privuklo tako veliku gužvu.“ Prvog dana izložbe - svojevrsne ture pariskog noćnog života s kraja 19. veka, smeštene u 10 prostorija - prodato je tačno 9.230 karata, čime su potučeni prethodni rekordi koje su držale izložbe „Zalagaonice u Britaniji“ iz 1985. (3.340 posetilaca prvog dana) i „Johanes Vermer“ iz 1995. (3.340 posteilaca). No, „Lotrek“ nije uspeo da nadmaši ubedljivo najposećeniju izložbu, postavljenu u Zapadnom krilu, kada je u proseku 19.205 posetilaca dnevno dolazilo da vidi Da Vinčijevu „Mona Lizu“.

Reč je o prilično seksi izložbi, koja predstavlja opčinjenost umetnikâ dekadentnim duhom i glamuroznim životom boema na Monmartru krajem 19. i početkom 20. veka. Kao glavno stimulativno sredstvo tada je korišćen apsint - kuvani pelin, danas zabranjen u većini zemalja. Iako nam sada možda izgleda „pitomo“, kankan je osamdesetih godina 19. veka bio nešto novo, divlje i žestoko.

Slike, crteži, posteri, skulpture, plakati, siluete od cinka iz predstava u „Šat noaru“, ilustrovane pozivnice i reklame iz tog vremena čine ovu izložbu, čija je glavna zvezda Anri de Tuluz-Lotrek (1864-1901), slikar koji je živeo brzo i umro mlad. I pored njegovih slavnih savremenika, takođe zastupljenih na izložbi (Pikaso, Van Gog, Dega, Mane), Tuluzovi radovi čine polovinu svih eksponata.

Čak i umetnikove predstave bordela, kojima je posvećena čitava jedna prostorija, pokazuju Lotrekovu veliku empatiju, kad je reč o najstarijem zanatu na svetu. Jedna od najdirljivijih predstavlja dve prostitutke, rezigniranog pogleda, kako u redu čekaju obavezan medicinski pregled, propisan francuskim zakonom.

Poslednji odeljak izložbe posvećen je selekciji Lotrekovih slika cirkuskih zabavljača, koje je crtao da bi sebi osigurao otpuštanje iz sanatorijuma, u koji je bio zatvoren protiv svoje volje. Umro je u 36. godini od srčanog udara.

Izložba je u Vašingtonu otvorena do 12. juna, kada se seli u Umetnički institut Čikaga (16.07 - 10.10).