Zan Misel Baskijat

Zastrašujuća lepota

U šestoj godini Žan-Mišel Baskijat već je bio član muzeja. U ranim dvadesetim postao je međunarodno priznat umetnik, a Endi Vorhol bio mu je jedan od bliskih prijatelja i saradnika. U 27. je preminuo od prevelike doze heroina.

Baskijatova profesionalna karijera možda je bila kratka, ali je svejedno bila izuzetno značajna, kaže jedan od kuratora nove izložbe ovog umetnika rođenog u Bruklinu. „On i dalje ne dobija onu vrstu uvažavanja koju zaslužuje u istoriji umetnosti,“ izjavio je Mark Mejer, direktor izložbe „Baskijat“, nedavno otvorene u Bruklinškom muzeju, koja će trajati do 5. juna (pre nego što se premesti u Los Anđeles i Hjuston). Izložba sadrži preko stotinu umetnikovih slika i crteža živih boja.

Rođen 1960. od oca Haićanina i majke Portorikanke, Baskijat je rano razvio ljubav prema umetnosti, postavši mlađi član Bruklinskog muzeja kada mu je bilo svega šest godina. Od detinjstva je crtao i slikao, zakovan za „Grejovu anatomiju“ koju mu je majka poklonila u ranom detinjstvu; predstave tela crnih muškaraca postale su okosnica njegove umetnosti. Kada je sa 17 godina napustio roditeljski dom, prvo se okrnuo poeziji i pisanju grafita i aforizama po SoHou i istočnom Menhetnu, koje je potpisivao pseudonimom SAMO (složenica od „same old, same old“ - isti stari), što je bio začetak hip-hop ekspresionizma na ulicama Njujorka. U 20. je prešao na platna, na koja je lepio papire sa svojim crtežima, a preko njih je dodavao boju ili još crteža. Glavna tema njegovih dela bila je priča o crncima - njihovoj istoriji, slavi i bolu, o mučnim temama kolonijinalizma, ropstva i diskriminacije. Posedujući nesvakidanšnju sposobnost da apsorbuje i sažme informaciju, Baskijat je te teme provlačio kroz različite kulture i epohe; afričke maske, renesansne madone, egipatski faraoni, ekonomske statistike - sve to teče kroz njegovu umetnost.

Od svojih najaranijih izložbi Baskijat je bio miljenik kritičara, kako američkih tako i evropskih, hvaljen zbog snažnog kolorita i kompozicije. „Neke od slika su toliko dobre da su zastrašujuće,“ kaže Mejer. „One vas prevare da pomislite kako su nevine i infantilne, ali što ih više gledate to više shvatate da one, u suštini, predstavljaju užasnu osudu zapadne civilizacije.“
M. K