Ako Petrijin venac uopšte nosi neku poruku, onda ona jednostavno glasi da vredi živeti, i u tom smislu je knjiga prožeta optimizmom i verom u čoveka. Petrija – naravno, nemajući o tome pojma – zapravo promoviše jedan pogled na svet u najboljem stoičkom duhu. Ona veruje u neku vrstu predodređenosti, ne dopušta da bude obeshrabrena i ostaje u ubeđenju kako je čovekovo da uvek čini najviše što može: i kad se desi da njegova borba nema uspeha, on ne sme da gubi hrabrost i vedrinu. To je ono što čini da i poraz u sudaru sa silama života bude na izvestan način ravan pobedi