Revolucionar bez revolucije
Uskoro stogodišnjica Sartrovog rođenja

PARIZ - Stogodišnjica rođenja francuskog pisca i najpopularnijeg filozofa svog vremena Žana Pola Sartra (21. jun 1905.) za Francuze je prilika da se bez tabua osvrnu na njegov lik i epohu u kojoj se njegov uticaj prostirao od Kine do Amerike i od Kube do Sovjetskog Saveza..

Sartrova smrt, 15. aprila 1980, izvela je na ulice više od 30.000 Parižana koji su učestvovali u pogrebnoj povorci, ali su se u novinama mogle pročitati i ocene da je on čovek koji je "naneo najviše zla u modernoj epohi" i da je njegova uloga bila "satanska"..

Neprijatelj srednje klase iz koje je potekao, autor knjiga "Prljave ruke", "Đavo i Gospod Bog", "Mučnina" i mnogih drugih, sanjao je o svetu u kojem bi bilo moguće spojiti slobodu pojedinca i besklasno društvo. .

Grobnica Sartra i Simon de Bovoar .

Slavljen kao prototip intelektualca koji se borio protiv nacizma, kao pripadnik grupe "Socijalizam i sloboda" koju je tokom rata osnovao s životnom saputnicom Simon de Bovoar (1908-1986) i piscima Andreom Židom (1869-1951) i Andreom Malroom (1901-1976), Sartr je, ipak, održao premijeru svoje drame "Muve" u okupiranom Parizu 1943. Što je najzanimljivije, predstava je uspela da prođe nemačku cenzuru. .

Autor "Reči", knjige za koju je 1964. godine odbio da primi Nobelovu nagradu, jer bi "više voleo da je primi posthumno", Sartr je bio harizmatična ličnost u centru egzistencijalističkog načina života. Pariski kvart na levoj obali Sene, Sen-Žermen de Pre, pretvorio je u svoj Olimp, pre svega kafane u kojima su se on i njegovi sledbenici okupljali i koje su po tome ušle u istoriju - "Flor" i "De Mago". .

Protivnik rata u Indokini i Alžiru, taj "revolucionar bez revolucije" bio je toliko uticajan da je tadašnji predsednik republike general Šarl de Gol odbio da ga zatvori zbog javne podrške pokretu za nezavisnost Alžira, rečima: "Ne može se u zatvor strpati jedan Volter". .

Pred smrt se razočarao u proletarijat .

Sartr je bio član Komunističke partije Francuske sve do 1956. god ine - dok sovjetski tenkovi nisu ušli u Budimpeštu, a ispoljavao je simpatije i prema Josipu Brozu Titu, s kojim se sreo 1960. godine..

Uprkos kratkom uzletu tokom velike pobune studenata u Parizu 1968. godine, u kojoj mu se učinilo da je pronašao novu mladost, Sartr se pred smrt morao suočiti s činjenicom da je revolucija proletarijata velika iluzija, kao i s gorkim razočaranjem u borbu levice za koju je rekao da je - sama sebe uništila..