Tanka linija
Zima Silvije Plat, Kejt Mozis

Silvija Plat se ubila 11. februara 1963. godine, a zanimanje čitalaca i stručnjaka za ličnost i delo ove američke književnice ne jenjava. Nedavno je najavljeno prvo izdanje prvobitne verzije pesničke zbirke Arijel, a ne dosadašnje verzije koju je, izostavivši par pesama i poštujući hronološki princip, posle smrti spisateljice priredio njen muž, takođe pisac, Ted Hjuz. Za autentičnost rukopisa interesovala se još jedna američka književnica, Kejt Mozis, pišući romansiranu biografiju Silvije Plat. Mozisova bira da opiše poslednjih nekoliko nedelja života Platove i to prateći originalni raspored pesama, onako kako je zbirku osmislila pesnikinja.

Kejt Mozis se u pripovednom postupku oslanja na tri momenta - na činjeničnost dokumenta, fikciju i intertekstualnu mrežu. Posredi je uobičajena postmodernistička kombinatorika kakvu, primera radi, znamo iz Grobnice za Borisa Davidoviča Danila Kiša. Poigravanje istinitošću činjenice i inetretekstualnost aspekti su koji bi, kako se očekuje, Zimu Silvije Plat trebalo da izvedu iz okvira dokumentarne proze i obezbede joj status umetničkog dela. Autorka, pak, u romansiranu biografiju uvodi i fikcionalni plan, čime njeno delo ne samo što doseže pomenuti status, nego i prevazilazi tzv. horizont očekivanja. Drugim rečima, uvodi novinu.

Fikcionalni momenat, zatim, upotrebljen je na način koji takođe izlazi izvan naviklih granica. Ako dokumentarna ravan treba da doprinese faktografskoj realističnost teksta, Mozisova i za fikcionalnom poseže s istim ciljem. Umesto da izmišljanje vodi u sferu umetničke vizije, ono u Zimi Silvije Plat ima upravo suprotni zadatak. Imaginacija treba da, u najvećoj mogućoj meri, približi stvarnosti.

Osnova pripovedanja u ovom romanu je poniranje u skriveni, intimni svet Silvije Plat, nastojanje da se ožive različiti delovi njene psihe. Atemporalni princip sklopa rukopisa Arijela, stoga, odličan je okvir u koji se smeštaju haotična svakodnevica i ista takva raspoloženja pesnikinje uoči samoubistva. Autorka, pored toga, strukturu ro mana osmišljava tako da poetično, gotovo simbolički, opisuje pojedine događaje iz života i sećanja Platove ne povezujući u celovitu liniju fabule. Takav postupak omogućuje da se duševna stanja, u rasponu od zanosa do očaja, postave u prvi plan.

Imaginacija Kejt Mozis je bez premca. Ona precizno oblikuje koliko detalje spoljašnjeg sveta, toliko i minuciozna pomeranja svesti junakinje. Insistiranje na pojedinostima romanu daje i poetičnu notu. Imajući u vidu da Mozisova pripoveda segment, a ne ceo život pesnikinje, kao i atemporalnost, afabularnost te veliku psihološku ubedljivost, možemo govoriti o velikom stvaralačkom potencijalu autorke. Jezik ovog romana međutim prejak je, do patetike (npr.: „Krvavi dronjci njihovog braka vise s njenih zglobova kao slojevi zasečeni s leša u toku disekcije.”), tako da Zima Silvije Plat ne prelazi tanku liniju koja je deli od remek-dela. Zahvaljujući precioznom stilu, štaviše, roman ostaje ispod crte koja deli umetničko delo od hit produkcije.

Posebnost koncepcije ogleda se i u kraju romana. Poslednje poglavlje, Zima, nije i poslednji čin Silvije Plat, a o samoubistvu se, štaviše, uopšte i ne govori. Čitaoci se susreću s pesnikinjom u trenucima kada se ona svim silama bori da preživi. Ostavši posle razvoda sama sa dve bebe, u velikom siromaštvu, pod pritiskom mediokritetske i snobovske okoline, Silvija ulaže veliki napor da svoj razbijeni svet održi na okupu. Dirljivo je i potresno njeno usmeravanje na konretnost stvari, na opipljivo postojanje predmeta, na bivanje potvrđeno u materiji.

Ona je kao davljenik koji se hvata za slamku jer zna da je ta opredmećenost ono što iza nas ostaje. Da je sam život, dok se u njoj ukorenjuje, uprkos tankoj liniji koja deli razum od ludila i smrti, ono što će nas nadživeti. Shvatajući upravo tu dimenziju pesničke vizije Silvije Plat, Kejt Mozis roman ne završava neočekivano. Zima je mistični zametak života koji se neprestano obnavlja, a njena tajanstvena hladna lepota, poput Silvije Plat na putu za književni panteon, nije okovanost kraja već večiti početak novog kruga.