Govornik

Koliko vas kaze da voli upoznavati nove ljude i stjecati nova poznanstva? Svi mi u nekom periodu zivota to zarko zelimo, upoznavanja, druzenja, kucne zabave, izlasci, kavice....A koliko zbilja zelite upoznati te ljude? Kako godine prolaze ,tako sve vise uvidam da sto manje stvari zelim znati o tim osobama. Kad nekog upoznam povrsno, stvorim sliku o toj osobi i vecinom vidim samo dobre strane. Sto osobu vise upoznajem ,to je vece razocarenje njome. Mogu prihvatiti da nemamo iste politicke stavove, da smo razlicitog modnog ukusa, da imamo razlicite reakcije na dogadaje... sve to niikad nije bilo presudno u odabiru prijatelja, ali ni poznanika s kojima ponekad popijem kavu. Problem nastaje kad uvidim zivotne navike takvih ljudi, kad uvidim da izlazak i kava postaje bitniji od rucka za djecu, kad je jako bitno da se samo i iskljucivo odjeca kupuje u najskupljim trgovinama, kad se konstantno prica o osobi koja im nije draga, kad je vanjski izgled puuuno bitniji od urednosti doma, brige o djeci, postovanja prema osobi s kojom zivis.....( jer zasto uopce zivis s tom osobom, ako je ne postujes, nego ogovaras) , kad nisi human, kad si moralist a nemas morala, kad si licemjer, kad vodis tude ratove ,ne cistis ispred svog praga,
na kraju najbitnije- zadrtost i ne tolerancija. Njihove mane su ustvari moje vrline, i tu se razlikujemo .Tuga i razocarenje me obuzmu kad uvidim pravo lice tih osoba. Ne zelim se tako osjecati, pa vec neko vrijeme ne upoznajem ljude poblize, izbjegavam kojekakve pozive na kavu,ne poticem pricu o nekom, da se ne bi desilo da saznam nesto sto mi se nece svidjeti. Sad kad vratim film unatrag, shvatim zasto su se do sada neki ljudi i od mene maknuli- upoznali su me malo bolje...
E, sad... pisati ponekad nesto i o sebi, iznositi stavove, misljenja, zapazanja... ili ne?Riskirati da me bolje upoznate? Aa, idemo, pa sta bude..