Jopet prvidan, ovi uskršnji
....evo završija i današnji dan, dio smo stvari priselili. Još je pola ostalo, ali rekla je moja Ruže da će ona to pomalo. Posli obida ja i najstariji išli na neku utakmicu, a naša Ruža nas odvela i dovela. Tija san i malo više pomoč, al san unutra u sebi osječa neku nervozu pa san radije iša na utakmicu nego da grintan. Znate šta se dogodilo danas, evo i sad mi suze gredu. Pustila me da je zagrlin i to dva puta i da je poljubin i to četiri, dva u čelo i dva u justa ona slaka ka najslaji krokanat. Nije odgovarala ali mi je rekla daj nemoj me sad ljubakat samo mi otežavaš...i prista san, nisan je više dira da je ne naidin, ali mi je bilo lipo, osječa san se ka da letin na oblakima, pojubija san opet one lipe šesne usne šta ji jubin po sto puti svaki dan u mislima i bija san sritan i još san i evo me u posteju a ona je u dnevnon boravku i volin je, volin je ka i prvega dana volin je i lipo mi je, puno lipo....
Oznake: utakmica života
28.03.2016. u 21:05 | 0 Komentara | Print | # | ^