Glavna rasprava
Preksutra je glavna rasprava... doša mi poziv. A šta ćemo raspravljat da mi je znat, kol'ko će dica bit u mene a koliko u matere......Sranje, šta drugo nego sranje. Koji to zakon ima odredit kad će dite se skinit u piđamu , poljubit oca(ćaću kako bi oni rekli) i otić u posteju. Ma, jebeš sve, kažu ajde nije niko umra, nije niko bolestan......Ne, nije zdrav san, moš mislit. I šta bi ja sad tamo triba na sudu borit se za nika svoja prava, kad ću, di ću, koliko ću, kako neću.... To mogu zaboravit od mene, zakon se mora poštivat kažu, pa onda nek napišu šta god oče, doću tamo al biću kratko tek toliko da in rečen da to šta su odlučili da se ja slažen, da koliko god mogu bit s dicon dam se ja slažen, da kolika god je alimentacija da ću ja dat duplo(pa to su moja dica), i nek mi samo doma napismeno pošalju, sve potpisujen....
Evo npr. prošlu subotu mali je slavija rođendan, ustvari bija mu je rođendan, rošli misec, ali ima dvi prijateljice koje je obeća za rođendan vodit u Mostar. Jebi ga ipak mu je 18-ti rođendan. I kaže on meni bil ti nas ćaća odveja. A koće sine ako ćaća neće. E sad mislin ja da san ja to pita svog ćaću u njegovin godinama ovi bi me pita jesan li lud i opizdija nogon u glavu. Prošli misec nisan dobija plaću i samo san mislija di posudit pare da ga odveden. U petak ujutro san se izdera na telefon prvo na službenicu, pa na direktora i na vlasnika, al san plaću dobija....Yesssss!!!! Sutra idemo sine, idemoooo!!! Subota došla popodne, doša po njega on se skocka, kaže idemo po Miju, pa po Mateju. Ok, sine od Kaštela do Mostara je dvi ure, još budemo li stajali, a stali smo malo u Goricu kupit neku majicu, pa ženi (još mi ježena jebi ga) bar kutiju Davidoffa za 19kn, prije san šteku kupova, al eto sad da se ne zaboravi.... I tako dođosmo mi u Mostar, kažen ja ajte sad, ja ću negdi na kafu, a Vi se lipo prošetajte još san mu ponosno na bankomatu diga 100 KM i reka lipo ajte u restoran na večeru.To je bilo oko 8, zovniše me oni oko deset da idu u disko u Posušje i da i moran vozit, nije problem kažen i evo nas oko 11 u Posušju, a na parkingu oko Gaudeamusa sigurno 1000 auta. Kaže eto tu smo, a diš sad ti, ma ne brini sine ima tata jednog prijatelja šta drži kafić u Imotskom, a to je15 min pa iden ko njega. Super !! kaže mali jer mi ćemo ko zna dokle stat možda i do ujutro. Ma stojtem koliko oćete nema problema. I tako oden ja nazad tek koju stotinu metara nazad u Posušje, zabijen se u neki mrak i provan zaspat u autu. Vrtija san se tako jedno uru vrimena, al san na kraju zaspa. Probudilo me zvono mobitela. Sin zove kaže di si. Evo me na pumpi, taman iden prema Posušju. Aj OK dođi po nas di si nas i ostavija. Ok, vidimo se za 10 min. Lažen šta ću, nek je samo njemu lipo. I tako pokupija ji ja, jedva ji naša jer je sad auta bilo tri puta više, a pita me on kako je bilo. Ma super sine srija san stare prijatelje i tako se ispričali i taman krenija prema Vama kad ti zoveš, eto. I tako su puten dica komentirala događaje iz diska, sve jin je bilo interesantno, čak su bili i u dogovoru s nekim 9z Širokog s kojim igraju igrice on line. U svakom slučaju pričali su lipo i oduševljeno kada mene nema, a sinu je bilo baš drago šta ni meni nije bilo dosadno i šta san se i ja zabavija. Kad smo došli u 3 ipo u Kaštila još su dica poželila da ji odveden na burek u Pecolaja, pa smo i to odradili i onda svak svojoj kući. U nedilju san se diga, a treči je prispava kod mene, pa smo skupa otišli u spizu i spremili obid, ustvari gradele, skuvali blitvu i spremili salatu. Posli san ja dok je mali servira stol otiša po ostatak ekipe i mater, jer ona je ionako tribala uzest auto za na posal, pa smo ručali svi skupa i bilo nan je lipo, puno lipo, barenko meni....Ma eto ja ovo s brda s dola, nije pisat za mene od suza više ne vidin ni tipkovnicu ni ekran, sve se više mislin da pristanen, jer mislija san da će mi ode nekako bit lakše da ću ubit ovu samoću, al nije ne gre, samo tonin još dubje i jedan dan će me dubina progucat...
Oznake: p.m.
09.05.2016. u 10:34 | 13 Komentara | Print | # | ^