Uskrs i njegov ponedijak
.......jučerašnji dan počeja čestitkon, čin sak izliza iz sobe čestitala mi je i pojubila u oba obraza, davno nan se usne nisu spojile, ma isto mi se posli bilo ža umit. Išla je radit i nije joj baš teško padalo. Ma i razumin je, zaposlila se posli 20 godina prvi posal, a mlada i vesela ekipa na poslu, naravno da joj to dojde ka odmor od svega, neki njen svit koji pripada samo njoj i baš je zadovoljna i neka je. Dvoje stariji bili na ponoćki, nisan ji ni čuja, a treći se diga pod laganon fibron, dok je najmlađi uz negodovanje iša s menon na misu i to pješke šta mu je jako teško palo... Mislin ipak je Uskrs i on se pričešćije za dvi sedmice, skoro je proplaka, a štaš ma neka gredu ća od mene isto in ne smin popuštat e. Posli je ieto bija zadovoljan jer je zaradija pet kun šta je bija miran i kad smo došli doma već su stigli baba i dida moji, pošto žive u drugom mjestu, a ovdje ja i brat jedan iznad drugoga sa svojin obiteljima, bar do sada. I onda smo nakon čestitanja mi muški ptipnuli poslu pripreme vatre na kominu da bi ispekli dvi peke jer nas na okupu ima priko deset, a volimo svi fala Bogu dobro izist. Ruže je s poslon završavala u 3, a mi smo obit namistili u 3 ipo, ali nije stigla., došla je oko 4 izjubila se sa svima i priključila nan se. Iako će idući misec dana bit fešte pričesti i krizme, pa ćemo opet bit skupa(ali zato šta moramo) nekako osječan da nan je ovo zadnji blagdan da smo skupa i baš zato san posebno gušta u zajedništvu. Daj Bože da san u krivu, al sve me straj. Popodne san joj pridložija da odemo do njenog oca i da mu čestitamo, a i sestra joj je tamo stigla iz Zagreba, druga je Španjolskoj skupa s materon i familijon. Rekla je da ga neće ni nazvat, jer su se nikidan pokarali a ja zato nisan zna. Pustija san jedno deset minuti, a onda joj ipak reka da nazove da joj je to ota, a i Uskrs je, iako to njoj puno ne znači. Međutin poslušala me je i bilo mi je drago. Na kraju joj je sestra došla kod nas, a oca je iskrcala kod rodbine, a on joj je poručio da ona dođe tamo. To mi je bilo glupo da dida ne dođe čestitat unucima, ali bolje nego da se nisu vidili. Dok se ona vratila ja san iša leć, jutros se usta i evo ode već uru ipo ovo pišen. Muka mi je jerbo danas selu u novi stan, gredu ća od mene, a ja ću najveći teret podnit, ma tako mi je cili život...Srce mi se cipa, suze gredu same od sebe, nika mi tuga u očima. Jo da je to izdržat..
Oznake: koji dan
28.03.2016. u 06:59 | 0 Komentara | Print | # | ^