Novo jutro...
Znan da ništa ne razumite, ali svatit će te valjda po putu o čemu je rič...ma eto, posli osamnajst godin braka, moja srića je odlučila da je kraj, gotovo, nima više, pukla jubav...e, sad lako bi bilo da smo ja i ona sami, ma nismo...stvorili smo četiri mala bisera ča su tek ugledala na svit, od osan do osamnajst godin...i otiša bi ja jer ona to oče, nije problem, samo iman li ja prav svojoj dici vazest oca, ćaću kako bi oni rekli. A opet di otić? U postanare? Ma nimamo mi pinez za to. Samo ona to ne razumi ili neće...
11.01.2016. u 07:33 | 1 Komentara | Print | # | ^