smotani
subota, 21.01.2012.
Vršac, Novi Sad.... :)))))
Uf, uf... ovaj tjedan mi je naporan.... u svakom pogledu... pa treba moći svaki drugi dan toliko trčati, skakati, padati... a onaj drugi .... plivati, tonuti, izranjati... sportski tjedan, čini mi se dosta uspješan... OK.. malo sam ljut na zadnju tekmu vaterpola...ali, treba znati podnijeti i poraz i u nastavku pokazati da mi možemo i bolje.... No, naravno, moja ljubav – rukomet je nešto što sam doista ovaj tjedan pratio sa velikim žarom.... i, priznajem, tek u trećoj, današnjoj tekmi, nisam zapalio onu previše..  nisam pojeo koji badem previše, kikiriki, kokice koje su u prethodnoj tekmi sa Slovencima završile na tepihu ( nisam kriv kaj mi je zdjela bila na putanji mog šuta  ) .....kako god, sa tri pobjede smo lijepo startali i nadam se da se nećemo ugledati na Francuze kojima, čini mi se, nešto nejde ove godine – no, polako... prvenstvo se tek zahuktava...a ja... ja ću nadam se ovaj vikend i malo odmoriti od ovih napornih fizičkih aktivnosti i, ako bude pristojnog vremena, skoknuti do Sljemena... pao je snijeg – vidim ga kako je malo zabijelio Medvednicu i nekako mi došlo uhvatiti planinskog zraka... i malo progacati po njemu .... nadam se bez mojih spektakularnih padova i proklizavanjaI što reći.... rukometaši, odmorite se i najbolje tek dolazi.... BILI ZADNJI ILI PRVI SAMO NEKA NAŠ GLAS GRMI! Zadnji ne bumo…a prvi…. Drugi…treći…. Svejedno…. Samo lijepo odigrajmo do kraja Sretno Kauboji! A ja idem polako ispunjenog i radosnog srca na počinak…. uhvatiti snagu za sutrašnju šetnju….  |
- 00:08 - Komentari (6) - Isprintaj - #
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||