smotani
ponedjeljak, 10.10.2011.
ipak lijepi vikend :)
|
Što reći? Morao sam se malo sakriti u svoje misli..... vrhunac panike je tu a ja, kao da se ništa ne dešava... polako i smireno, uzimam svoju pauzu, petnaestak minuta, i olakšavam stres prebirući po mislima.... tak i treba.... još malo i pakao je iza nas....kreće prvi krug čistilišta sa, ipak, puno mirnijim i manje stresnim situacijama (mislim da je meni stresa dosta do kraja radnog vijeka) – barem ja to tako vidim.. i želim vjerovati u to....već da mi vrate moje vikende, sretan sam...a vidim ih već...mirišu.... osim jeseni miriši i moj smiraj..... tako sam razmišljao sredinom tjedna... a onda.... nagli zaokret... sve se nešto ispremešalo, sve se nešto čeka...i, rezultat, meni svojstven u takvim, nedorečenim, kaotičnim situacijama..., u petak sam, poslije posla, zbriso na ranč... odustao sam od radnog vikenda jer mi se i tako čini da bi samo trebao pomagati onima koji uvijek „puno rade“..i zato, moja ekipa i ja, odlučili smo...vikend će biti naš! I tako, u petak nakon gonga, svi smo pobegli na Hladno pivo... neki na koncert Hladnog piva a ja sam pobjego u malo pothlađenu kučicu na mlačno pivo  grlo, temperatura, sinusi ... vjerni su pratitelj već danima i nemam pojma kak stojim na nogama....ali, čim sam ugledao svoju „divljinu“...sve je prošlo.....No, ja ne bi bio ja da u sred ove drame sve skupa malo ne začinim.... ne, ne.... nije mi ipak trebao pejs mejker...ali, neka pipa na nosu, dobro bi došla  uvijek se pitam otkud ti sinusi cure.... ali i to je, nadam se, u prolaznoj fazi...i, čini mi se da će odjednom sve sjesti na svoje...a koliko sam čekao, nekak si mislim, pa neka, bilo je i vrijeme.....Ipak, uvijek se nađe, makar sekunda, za svoje gušte.... Ovaj, iako malo prohladan i kišom započeti vikend proveo sam... na svoj način.... no do njega je trebalo izdržati. Cijeli je tjedan bio pomalo lud, napet... iskrice polako frcaju i samo se bojim na nešto ne upali ovu uzavrelu atmosferu.... iskreno, puno je trebalo strpljenja ne eksplodirati u nekim situacijama...ali, isplatilo se.... eksplodirali su drugi – kažu – izazvani mojom mirnoćom... i kaj bi ja sad? Trebal bi lupati glavom o zid?  No, nije baš da i u meni ne kuha...ali, ako niko drugi, a ono sam sebi, pripremim uvijek neka iznenađenja... naravno i ovaj ih je tjedan obilovao....a najupečatljivi je bio .... idem ujutro na posao, krećem prema autu.... prolazi parking majstor obilazeći i kontrolirajući naše „zonske vinjete“...i, kao i svako jutro, iako nikad nije isti, pozdravim ga..“dobro jutro, ima li posla...“ parkingmajstor, vjerojatno automatski, odzdravlja...ali i dodaje... ima, ima malo... a bolje bi bilo da nema mog posla.... udaljavamo se jedan od drugoga...prilazim autu.....kad... nešto je ispod brisača... sa nevjericom prepoznajem kaznu za parkiranje.... gledam i ne vjerujem.... pa imam godišnju kartu? Kaj je ovo? ... i dok mi još parking majstor nije predaleko otišao, zazovem ga... okrene se.... sastanemo se na pola puta...i pitam..“kak? pa imam godišnju kartu?“ ...gleda me u nevjerici... i pomalo začuđeno odgovara...:“da godišnju...ali, istekla vam je prije par dana“ ... češk, češk... pa kak sad... pa kak je tak brzo prošlo? Neki dan sam računal da imam još tri tjedna fore....... dakle, taj događaj promijenio mi je jutarnji plan.... ništa od kave, jurim u ZGParking po novu kartu...i, platiti kaznu. Dolazim na Kvatrić, kažem što želim...a ono „izvolite zahtjev za godišnju kartu a reklamacije su kod kolegice..“ ma koje reklamacije? Odem, smotan kakav jesam, na šalter držeći u jednoj ruci zahtjev za godišnju kartu a u drugoj kaznu.... platio bi ovu kaznu.... a ovo? pita gospođa gledajuć na moj zahtjev..ma, to mi je za godišnju kartu... previdio sam rok trajanja...OK... kaže ona i uzme moju kaznu.... nešto je otipkala na računalu...daje mi neki papir i „kad kupite kartu, vratite se..:“ ma kaj sad ona hoće? Pa ja samo hoću platiti kaznu... kriv sam.... OK, pomislim i ja... odem, ispunim zahtjev, kupim godišnju... druga gospođa uzme i onaj papir koji mi je dala prethodna.... i.... daje mi godišnju kartu uz komentar...sad idite gospođi na reklamacije... aha, sad tek mogu platiti kaznu... vratim se tamo, držim u ruci 50 kuna ( dnevna parkirna karta za moju zonu) i čekam.... teta mi vraća moju kaznu uz smiješak „ova će kazna biti poništena ali, dogodine pazite“.... moram priznati da, u današnje vrijeme kad te svi oderu di stignu, ovo mi se učinila kao jedna svijetla točka.... pa je i sam tjedan uz sve neprilike, zamirišao i malo vedrijim notama.....Kako sam u međuvremenu pobrao jednu, poprilično jaku prehladu, kilavim se ko neki kilavac.... kad bi samo na nos mogao neku pipu ugraditi.... s temperaturom se nekako i nosim ali, ubi me ovo kihanje i nos.... no, i to će proći.... u petak je ratni plan pokazivao da će neki opako morati odraditi ovaj vikend..... nisam, iskreno, sebe nisam vidio u tome...jer, moji prethodni su bili i te kako radni..... pa sam, u petak, pomalo isprovociran okolinom, odlučio da ni kao podrška ne želim biti i ovaj vikend, u firmi....dobio sam podršku od svojih cura.....pa smo u petak, jurišnički nakon posla, jurišali na Hladno pivo.... neki u Arenu na koncert, a ja... ja na ranč u svoju oazu.... a baš sam odabro vikend... ne samo da je zahladilo nego me i kiša prala, gužva na cesti ( uslijed prometne) tako da sam, s prvim noćnim minutama, stigao na ranč...ali, ništa baš ništa mi nije moglo pokvariti moje naume..... a kako i bi kada me dočekaju ovako lijepi pogledi   Prvo sam dobro naložio peć, spremio klopu....i, uz tekmu i pivicu, proveo dio večeri ... doduše, bolje bi bilo da sam odmah išao spavati... nije baš da mi je trebalo to živciranje.... to je tak uvijek... rijetko gledam tekme....a onda požalim što sam gledao.... Subota je, naravno, izvukla me u obilazak.... ali i u male aktivnosti.... piljenje drva  branje radića, čupanje nekih, sada „dotrajalih“ nasada, lagano pripremanje zemlje za zimski san..... a navečer, ono ludilo od filma i Inspektora Kluzuoa i „Pink pantera“ zagrcnulo me nekoliko puta.... od smijeha... baš sam se nekako opustio i uz pucketanje vatrice uživao i u mirisu drva ali i toj jedinstvenoj toplini....  Danas sam, naravno, pobrao iz vrta što se pobrati dalo... brdo radića, malih paradajzeka, tikvica.....   Malo sam poredio ruže koje su, iako penjačice, ove godine poprilično nadrasle mene... uskoro će mi trebati lojtra za sređivati moju „ružinu boltu“  I dok sam tako šetao osjetio sam da me neko promatra.....  Ne znam da li je to ekipa mog Juniora...ali, svejedno, predivna maca koja je jedva čekala da se maknem kako bi se spustila niz drvo.... tako mala, a tako s visoka gleda....   Uskoro sam, polako, krenuo domeka.... pred kišu.... i dok sam prilazio gradu vidio sam da je ovdje pljusak već prošao...svratio sam kumici iskrcati joj, njoj najslađe, paradajzeke i jurnuo doma..... Malo odmora i.... po meni, završni tjedan ovakvog presinga je preda mnom..... nakon njega.... ništa, baš ništa neće biti kao prije......  |
- 00:32 - Komentari (21) - Isprintaj - #
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||