|
smotani007@gmail.com
Uranova pikula
oprostit ćeš mi
sam sebi neću
ne plaši se
molim te
nemoj me se plašiti
Pahuljica
U visine k tebi, do zvijezda ću ići
k ostavljenima dolje anđeo će sići
Zajedno ćemo dragi vinut se do zvijezda
za voljene svijat neka nova gnijezda
|
smotani
nedjelja, 10.07.2011.
prozujo vikend...
Konačno sam za vikend zbriso u svoju oazu... i, iako sam očekivao šumu striborovu, nisam mislil da je baš tak sve zaraslo......
Skoro me šlag trefil kad sam ugledo vrt gdje bi trebale biti mahune, grašak, paprika, kelj i još more sitnica.... eh, pogubile mi se malo te sitnice
Prošetao sam, utvrdio da je sve čist pristojno i da, naravno ima posla.... i odmah se primio flakserice jer su, moji dragi livadski stanari zvani krtice, takva čuda napravili da mi se ni dalo prvo ravnati njihove hupsere pa onda sa kosilicom.... nekak mi je bilo lakše zet flaksu a usput sam i razbil te male bregeke..... ( a sebe zaprašil...)
Srećom, sada je dan dugi i stigao sam sve oko kuće pokositi....
Jučer ujutro, nakon kavice, ušao sam u okršaj sa gornjim vrtom.... znam...znam da bi tu negdje trebale biti mahune....aha... detektirao sam ih i... nakon nekoliko sati – jer, naravno, zbog vrućine sam radio češće pauze, ugledao sam malo reda u dijelu vrta .....
Hm... a di su mi paprike?.... i dok sam gledao male stabljike pomislio sam... ma ne budeš ti Smoto ove godine ni okusio svoje paprike.... ali, kad sam ih malo oslobodio imao sam što vidjeti....već mi se jedna smiješi...
Sve u svemu, gornji sam vrt poprilično uredio, a doljnji.... njega sam na brzaka, oslobodio travnate napasti kako bi paradajzići imali dovoljno sunca.... i svi se zacrvenili kao ovaj....
Ove su me godine, samonikli, mali paradajzići iznenadili svojim urodom.... koji je, čini mi se, bolji od onih na posađenim.... kako god, neću oskudjevati sa malim slatkišima... a i onim drugima
Naravno da sam jučer imao susret sa starom znanicom... zapravo, nemam pojma da li je to ona stara ... jer, nekako je tanja a čini mi se i manja, a i koža joj je nekako sređenija... možda se sprema za more pa pazi na liniju... uglavnom, ja u garažu po neku alatku..a ona...stoji na vratima, kao da kuca da joj otvorim i pustim je van – jer, otvor kroz koji inače giba bio je začepljen šlaufom koji sam izvadio za zalit vrt.... i dok smo se oboje par sekundi, bez treptaja gledali...ja sam se prvi sabro i zbriso... po fotoaparat... a ona, ko zna kako je izbezumljena ostala kad nije znala ni izaći nego je, dok sam se vratio, pokušavala se opet sakriti u neki čošak i od tamo me kao voajer promatrati...
E neš... ovaj sam se puta zaintačio...ideš van.... uzel sam grablje, smoto ju oko zubaca i prenio na drugu livadu.... i tak tam nejdem ovaj vikend.... aliii... nek se sakrije do drugog vikenda jer stižem sa flaksom.... (doduše, koliko rupa ima to joj ne bu problem)
A ugledao sam i neku čudnu „zvijer“ – nekako, sliči mi na mog kopnenog imenjaka po horoskopu.....
Danas sam nabrao torbu jabuka ( „mama“ buš mi pitu delala?)
vidio da orasi dobro napreduju i da će moje vjeverice imati kaj papati za zimu.....
A ruža koja je u petak bila pup
Jučer poluotvorena
Danas se otvorila svom svojom veličinom
Kako sam u povratku doma namjeravao svratiti Ei i odnjeti malo „preraslih“ tikvica za bućnicu od tikvica iliti tikvenjaču ( jer, ja nemam kad delati) .....a usput i malo drugih plodova
palo mi na pamet da mami i njoj složim po jedan buketić....
Ei buketić peršina
A mami... buketić celera....
A ja....iako su temperature bile poprilično visoke, osvježen, skuren po ramenima i radno ispunjen baš kao i moje radilice
idem u osvajanje novog, neizvjesnog, tjedna
|
|
|
< |
srpanj, 2011 |
> |
P |
U |
S |
Č |
P |
S |
N |
|
|
|
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
13 |
14 |
15 |
16 |
17 |
18 |
19 |
20 |
21 |
22 |
23 |
24 |
25 |
26 |
27 |
28 |
29 |
30 |
31 |
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati
Koraci su postali laki...
Nisam prestao misliti...
Niti želim zaboraviti....
Samo.... želim živjeti....
Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....
kavu/e molim:)
Vas je bilo...
Od drage Mirjam...
Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa.....
Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan.
/Phil Bosmans/
/hvala Mirjam/
Khevenhiller
(mojoj majci)
Nigdar ni tak bilo
da ni nekak bilo.
pak ni vezda ne bu
da nam nekak ne bu.
Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo,
kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo.
Tak i vezda bude da nekak ne bude,
kakti biti bude bilo da bi biti bilo.
Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo,
pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu.
kak je tak je, tak je navek bilo,
kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu!
Kajti nemre biti i nemre se zgoditi,
da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi.
Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti,
da kmet neje moral na vojščinu iti.
Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo,
kak je bilo, tak je i tak bude bilo.
Kak je navek bilo, navek tak mora biti,
da muž mora iti festunge graditi,
bedeme kopati i morta nositi,
z repom podvinutim kakti kusa biti.
Kmet nezna zakaj tak baš mora biti
da su kmeti gladni, a tabornjiki siti.
Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo,
pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu,
kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu,
pri koncu pak Turčin potukel nas se bu.
A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam
il v katedrale v Zagrebu,
gde drugog spomenka na grebu mu ne bu
neg pesji brabonjek na bogečkem grebu.
( Miroslav Krleža )
..... i... meni.....
|
|