smotani

nedjelja, 27.03.2011.

društveni vikend :)

Toliko čekam taj petak, vikend.. a onda ga potrošim brže nego je to dopustivo. Čak su se ovja vikend neki pobrinuli da mi ukradu i sat vremena...ali, nisu me uspjeli oneraspoložiti osim što su mi ujutro priredili zbunjolu sa utvrđivanjem točnog vremena – jer, neki su sinoć pomaknuli sat, neki su mislili da su to učinili...ali, ja...ja sam siguran da meni to nije niti potrebno...sad će konačno onaj sat u boravku ići točno Ovaj je vikend bio prvi ovogodišnji zajedničkog „rančiranja“ – malo ranije nego inače – ali, kako se slabo viđam sa svima odlučili su: „kad neće Muhamed brdu oće brdo Muhamedu“. U petak sam pobjegao glavom bez obzira – ne čekajući službeno „raspuštanje“ sa radionice.... osjetio sam da su se svi počeli nešto meškoljiti, pitao „to je to?“ ... malo su me pogledali...“Žuriš nekud?“ ... „da, putujem“ „onda ti kreni..:“ ... koliko sam čuo – ostali su još nekih sat vremena „razjasniti neke stvari“ pih.... a ja sam, za to vrijeme, doputovao u svoj raj..... nakon raspremanja, prvo sam – a što bi drugo, prošetao i udahnuo punim plućima.... opet su krtice izmamile iz mene jedan ljuti pogled i upit „a ko bu to ravnao?“ i dok sam spremao odgovor oko mi je zapelo na magnoliji – ove ću se godine, s pravom, šepuriti s njom..... predivna je.... Nakon brzinskog obilaska prihvatio sam se unutarnjih poslova, zapalio peć za malo temperirati, i, obzirom na najavljene goste ( ali i one nenajavljene) malo se potrudio za neke sitnice - zamijesio sam tjesto kako bi bilo spremno u frižideru za lepinjice ali i za picu koju ću, bio sam siguran, morati raditi za moju malu Gremlinicu (to je kumica, naravno). Uz pripremanje ostalih sitnica ( koje sam usput uzeo), tople večere – sendviča – toplih, dakako, brzo je prošla večer, ma kaj večer...bilo je iza jedan kad sam se nakon brda sendviča strmoglavio u krevet....... i, pomalo umoran, zaspao sam nekoliko sati. No, život u prirodi nosi svoje anomalije.... pijetao susjeda... nekoliko kuća prije mene, kao da se bori sa dilemom da li treba ili ne „zvoniti“... kuku..... stane.... kuku..... stane... kukurikuuuuuuuu .....a miša mu.... stari moj, pa subota je.. ne, ne tako rano...pa tek su tri sata! i dok se on borio sa buđenjem suseljana, ja sam pokušavao uz cvrkut ptičica, zaspati.... pa rekli su mi da prije devet ne trebam iz kreveta.... kako god, u pola sedam sam se, pomalo „ljut“ ustao..... stavio kavu, prošetao u pidžami...i udahnuo jutarnjeg sunca.... nakon kavice, lagano sam se spremio, počeo malo prčkati oko kuće... kad hop...evo je na..... stiže „mama“ – naravno, prije svih jer „moram dešifrirati neke svoje čvrčkice“.... i dok smo nas dvoje imali zanimaciju s poslom tatek je nasjeko malo trešća za potpalu, uzeo škare i malo se igrao po voćnjaku. Pokušao sam mu uvaliti kreć ali – nije se dao smesti... on će što on hoće... Oko deset počeo je pristizati ostatak ekipe – za neke sam znao, za neke ne – ali, naravno, najviše se oduševim „gostima iznenađenja“..... no, kada sam ugledao buduću kumu, kuma i maloga Mrvička . . . raspametio sam se ... pa nisam još malome ni stigao reć kak bumo mi vikende provodili a on je već došao ispitati teren.... odmah po izlasku iz auta, kao mali Tarzan, proderao se iz sveg glasa – na što je kumica prokomentirala „eto ga na, tako mali a tako glasan“. Skupilo nas se dvadesetak.... žamor, muving, smijeh ..... nakon kratkog zajedničkog druženja krenuo je svako svojim poslom – neki pripremati roštilj, neki farbati voćke, a neki, po dužnosti, za.... bavljati ostale – uspio sam pofarbati preostale voćke, čak i pokoju granu odrezati... vatru, naravno zbog vjetra, nisam palio... ma, bit će prilike i za to.... nogomet, badminton, preskakanje štrika, pikado.... ludnica od gužve na svim borilištima ... klopali smo na rate... četiri paketa pečenog povrća koje sam izvadio iz leda uz sve ostale priloge, prvi su planuli... opet su me „davili“ da sam škrtac... ti vrapca, u jednom danu ste mi pojeli moju dvomjesečnu potrošnju ... no, šalu na stranu, zrak iscrpljuje.... mala termitica je non stop nekaj grickala... i samo sam čekao neizostavno...“kume, kad ćemo peći picu?“ ne, nije pitanje da li....nego kada? Naravno da sam to očekivao i bio spreman za taj izazov...ali, kad je skužila tjesto... aaaa...kume... buš mi pekal one lepinjice? ... popodne su neki otišli ali dio je ekipe ostao prespavati ...pa kako će otić kad je još klope, snage za zezanciju, igru, čovječe ne ljuti se, razgovore..... nema šanse! Dočekali smo dva sata po starom, tri po novom vremenu...i kada sam izrecitirao svoj monolog o krađi sata mog sna, nakon još runde pića, otišli smo malo prileć..... oko šest slušao sam razgovor kumice i njene mame „ mama, a zakaj one tak veselo ujutro pjevaju?“ (ptičice, naravno) „zato što je prošla noć, naspavale su se, sad će opet ići skupljati hranu, igrati se, družiti, savijati gnijezda...“ vrlo opširan odgovor kume za ovo doba dana .... no, nisam mogao ne reagirati kad je rekla...“a zato se kum svaki put tako rano diže ovdje, baš ih je lijepo slušati... a gle, danas spava ...valjda neće prvi da ne mora kuhat kavu ..:“ naravno da sam imao nekaj za dodati ..... no, ostali smo, tako dovikujuć se, u krevetu još nekih pola sata.... pa ko bi uz nas mogao spavati... nakon kavice primio sam se malo piljenja drva ( sve smo potrošili a nekak mi je loža pri kraju ..pa da se nađe za drugi vikend..) i kad sam pogledao u nebo koje kao da me dozivalo, ugledao sam predivan prizor – dva para očiju koja su pratila neko vrijeme svaki moj korak..... polako smo se počeli spremati, dijeliti ostatak klope i, krenuli smo doma – naravno da sam morao u Dugave iskrcati kumicu...jer, imali smo neke „važne“ razgovore za obaviti pa da nam ne smetaju kumovi..... saznao sam tako i za novu simpatiju, za neke dogodovštine u školi koje mi je zaboravila reć, saznao sam kako napreduje u pripremama za Prvu pričest...i, naravno opet dobio „nemoj da bilo što planiraš tada!, valjda neće biti isto kad i krstitke malom Mrvičku?“ – to ju sad jako brine – jer kao kum morao bi biti na krstitkama a ona silno želi da budem i na Pričesti.... konačno sam uspio uvjeriti je da nema problema jer, krstitke će, definitivno, biti prije... i dok smo prolazili pored aerodroma upravo je slijetao jedan avion – kume, brzo, zamisli jednu želju! ... dobro, čuo sam za to kad prolaziš ispod vlaka...ali, generacije napreduju...sad je na redu avion a uskoro će biti....šatl..... P.S. javio mi se gospodin Mark ....izgleda da je moje pismo za skrbnika urodilo plodom...dobio sam novu ponudu...ponudu za partnera

- 21:00 - Komentari (20) - Isprintaj - #