smotani
srijeda, 23.03.2011.
tjedan luduje....
Tjedan luduje, kao i prethodni, ali, ipak, nadam se jače nego nadolazeći. Nekako, navečer, uhvatim se da se baterije sve brže prazne.... da već s utorkom hvatam zalet do petka kada, nadam se i vjerujem, bježim u svoju oazu..... možda sa nekim papirnatim zadacima, možda ne.... ali znam sa društvom koje se, gle drzništva, samo najavilo na roštilj.  Veseli me taj njihov najavljeni pohod ... nekako se nadam da će onim svojim urlicima rastjerati najavljeni snijeg..... a je nam proljeće..... no, kako sam, doista, okupiran vremenom do mračnih sati na njih sam prenio sva zaduženja vezana uz nabavku potrebnih „sitnica“ .... znam da će to sa velikim veseljem učiniti, jer, teško bi bilo suhog grla i praznog želuca u subotu (hm... planiraju li ostati do nedjelje?  razglabati o svemu što sam propustio na radnom mjestu ali i o onome kroz što, u ime i za njih, prolazim na ovom „rešetanju“. Stvari se doista zahuktavaju...a ja, ja ne bi bio ja da nemam sto i jedno pitanje – rekao mi je kolega – predstavnik „vlasnika“ da sam previše detaljan.....  vrlo brzo sam ga razuvjerio i dokazao da postavljeno pitanje nije detaljno već da samo „grebe površinu“.... no, istina je, kada se utopim u toj nekoj komunikaciji, nesvjesno, jednostavno, bez razmišljanja, počnem govoriti na materinjem jeziku..... danas sam imao dogodovštinu kada su me, u naletu moje inspiracije, pustili da završim.... nakon oko pet minuta monologa u kojem sam se čudio da me nisu prekidali potpitanjima.... zamolili su da to sve ponovim..... na Engleskom – sam ili uz pomoć prevoditelja koji se, gle čuda, zatekao...... mrzim ponavljati.... a još više me iznenađuje taj moj prijelaz ... rekli bi mi...kud će suza neg na oko.... Naravno, kako su i obećali, kolege su donijeli mob njihove mreže.... kada su mi dali fon pomislio sam da sam ja svoj negdje zaboravio...jer, isti je kao i onaj s kojeg sam poslao prošlu poruku krivom primatelju.... specijalno su taj model (koji je, kažu, kod njih „out“ ) tražili za mene da mi, ne daj Bože, ne donesu neku kompliciranu novotariju.... kako su i obećali, redom su bili upisani svi brojevi sa imenima.....super...imam samo jedan problem – zapamtio sam svega pet šest imena..... koje, u svako doba mogu povezati sa licem...a oni drugi su mi....brko, karirani, slatki i slično.... pa sam, radi lakšeg snalaženja, dodao te svoje nadimke.... da ne bi sada pogriješio na drugi način...pa, ipak, ipak sam ja smotani ..... već jučer smo testirali kako me ko „sluša“ sa tim novim mobom...i, zagrcnuo sam se od smijeha kada sam, kod jedne od kolegica vidio da ju zove „confused - Kiki“ super, ne znam kako je otkrila moje „krsno“ ime..... fakat me iznenadilo kako su moj nadimak prihvatili od prve a čuli su ga svega par puta..... istina, lakše je komunicirati kada ne postoje barijere oslovljavanja titulama.... nekako, neposrednije mi je, humanije.... no, ništa zato nije izgubio čin uvažavanja „protivnika“.... o da, poštujemo se, gledamo se preko naoštrenih olovaka, preko ekrana lapa i smišljamo novu zamršenu temu...  No, nisam mogao ne odužiti se za ovaj „poklon“ kojeg nisam tražio i koji je zapravo njima od pomoći a meni od materijalne koristi ;) pa sam sinoć složio im malu odu Nokiju nikada nisam volio Simensom sam se uvijek ponosio A zadnjih godina na nju se popikavam stalno Četiri komada – to je ono pravo!  Svaki svoju mrežu ima Svaki kune različito cima No ovaj posljednji što stigo je danas Ne zna za kunski avans  Ko na kladionici bon mi je dat Kad potrošim šah mat  Kladionicu lako novim bonom dopunim A ovim ću se fonom, tada praznim, samo šepurit Zato dragi moji kolege po vokaciji Odriješite vreću malo jačoj donaciji Jer koliko me zivkate sada Malo mi je početna stavka Confused kiki sa svog vas broja neće zvati Da opet prst na krivo mjesto ne svrati A tada bi mogao bi izazvat frku pravu Iako sam confused, čuvam glavu  Hvala vam na ovom poklončiću Malo pred jutro...zazvonit ću Samo da vam malo lopticu vratim Od odgovora na pitanja koja ne mogu dati Ima i nastavak za poneke od njih koje, nekako, neću javno obznaniti – ali, samo zato što mi se čini da su šale i pošalice osobne.... njima sam, svakome dao svoj dio....a prevoditeljica je danas imala pune ruke posla ... naravno, naravno da sam im te „zabilješke“ dao na svom jeziku, a ako su baš znatiželjni....nek se snađu....  Ma kako naporan tempo bio, ma kako mi nije mio....ipak....ipak je komunikacija postala puno opuštenija, puno kooperativnija ..i, prema nekim „visokim“ informacijama, dobili smo sve pohvale..... nije da se hvalim, ali, i ja sam član pohvaljenog tima.... ma kako god ovo završilo, makar bilo „iscijedi i ostavi“, ipak ostaje jedan dobar okus....okus jedne predivne radne atmosfere..... nekako svi smo zapeli odraditi stvar kako treba bez obzira na naše žrtve...kojih, vjerujte, ima ..od vremena, iscrpljenosti, nestizanja na kontrole,....ali, jedna od njih su i moje kile koje sam, u ovom čumezu od vremena, tako olako nabacio na sebe...a kuk....on polako vrišti.... ( o masnoćama sada neću jer ne stignem na kontrolu  )no, kako paziti na klopu kad uhvatim trenutak, pobacam u sebe i juriš dalje...a onda, onda gricnem čoksu, pa bonkas, pa sokić, pa kava..... sve se to polako slagalo... no, odlučio sam, kad se uspijem ustati u šest ujutro ide lagani jogger po nasipu...trebalo bi biti višestruke koristi...samo, nekako, već znam...a ko bu me digel u šest? I u pol sedam se jedva dignem.....ipak...ima jedna dobra...jakooo dobra vijest.... danas je srijeda.... hihihi..... još malo i divljina me zoveeeeee..... makar i snježna... nisam, nisam puko...   |
- 21:00 - Komentari (24) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||