smotani007@gmail.com


Uranova pikula
oprostit ćeš mi
sam sebi neću
ne plaši se
molim te
nemoj me se plašiti


Pahuljica
U visine k tebi, do zvijezda ću ići
k ostavljenima dolje anđeo će sići
Zajedno ćemo dragi vinut se do zvijezda
za voljene svijat neka nova gnijezda



















smotani

četvrtak, 30.12.2010.

Sretna Nova :)))

Nova nam se naglo približava. Još neki dan se tiho šuljala a sada, kao da čujem famfare ...tu, pored uha.... a nisu famfare – ovo su neke pirotehnike od kojih me pomalo strah.... namcor

Polako podvlačimo crtu i zbrajamo što je ostalo od stare....eek
Nemam više minusa na računu ali, nemam ni dionice svevelike nam, nekad državne firme... blago meni...ali, kako sam i planirao tako sam i ostvario to svoje brokersko iskustvo. Sada samo pratim da se ovaj plusić ne počne previše hladitiyes Doduše, kad ovako sumiram, vidim da su mi ostale još neke dionice koje smo, davnih dana zamijenili za staru deviznu štednju i nešto siće od majčine firme...e pa, kad sve skupa zbrojim ... ovaj plusić bi trebalo pretvoriti u nešto korisno... no, to su želje za iduću godinu a o ostvarenju ovisi prvo i jedino – radno mjesto.
Dakle, kad sam se već spomenuo radnog mjesta, opet iščekujem nekakvo rješenje... raspored mi ističe sa krajem godine (dakle, sutra) a, iskreno, veselio bi se da me, po sili rješenja, vrate na radno mjesto iz 2006 ili 2007 ( pa više se ni ne sećam ) – iako, nekako mislim da mi ne bi vratili i one poslove.... no, kako god, radim...i za sada (iako sa ponekad kašnjenjima) primam redovito plaću....sretan
Zdravlje je poglavlje o kojem bi mogao puno reći, ali, preskočit ćemo to – nećem na to gubiti vrijeme
Prijatelji – a što poželiti osim da mi budu zdravi i veseli kao i ove godine i da se manje brinu za mene – pa punoljetan sam, veliki dečko, znam ja to wink
O društvu – e tu bi se dalo puno.... ali, kao i svi, želim da nam svima, konačno, grafikon krene prema gore..... a ostalo neka se prilagodi toj želji
Imam i posebnu želju za malu kumicu – prvo da ju prestanem više zvati mala – jer, pomalo mi to zamjera – „kume, pa nisam više tak mala“ i drugo da ostvari svoje plesačke ambicije i u slijedećoj godini, a ja, da ipak, ma kako, uspijem s njom otplesati pravi valcer kojeg toliko voli rolleyes
Naravno, ne zaboravljam buduće novo – stare majke – neka se sve obavi po PS-u i molim, u zadanim rokovima ( drage moje, znate da smo u poštivanju rokova bili uvijek najbolji! Doduše, malo nam je Mrvičak pokvaril statistiku, ali, on je vjerojatno na majčicu svoju se ugledao, pa prespavao termin ;))))))) rofl
Od posebnih želja imam jednu, ali, kao neostvarenu u ovoj, prenosim je sa posebnom pažnjom u slijedeću godinu – iako, mislim da je sve manje šanse za ostvarenje – no, rekao sam, nikad više ne reci nikad.... ( naučio sam da me „jedan nikad“ i „koštao“)
Što se moje smotanosti tiče... e tu imam jednu želju... .da se bar malo odmotam i pohvatam neke konce.....doduše, nisam siguran kako bi se s njima snašao ... ali, možda se sjetim pravo krivo i napravit jedan šal.... i....samo još jedna želja – možda, možda malo više sna.... kad već zaspim s naočalama da ipak nekaj i vidim ... makar u snu cool
Naravno, jedna želja koju svakako nosim i u slijedeću je da malo manje eksperimentiram sa kompom – služi me, nije da nije, ali moje vječite inovacije ga često ruše.... ma, imam i lap, ali komp je komp – tamo mi je cijela pamet.... a tek kad „nađem“ jedan disk koji mi se malo sakrio....fijuuuu... dakle, smoto – manje motaj i ne istražuj.....nono

Svima Vama, Vašim najmilijima, iskreno i od srca želim svako dobro u dolazećoj! Zdravlje kao perjanicu želja ističem svima – jer, kad je njega, sve se nekako da- zato, čuvajte ga , pazite i mazite (evo, i ja sam počeo – odmah u Novoj dobivam nove cvikere ( da dobivam – ko da su besplatne...ne kukaj Smoto). . . Ljubav kao uzdanicu perjanice njegujte i zalijevajte najboljim vitaminima... jer, kad je perjanice(zdravlja) tada je i u ljubavi manje briga, ali i kad perjanica zapne, njezina uzdanica, ljubav, može puno toga izliječiti ( ovo isto iz iskustva ali na drugi način...ne kukaj Smoto!) .... sreća .... ona je nešto predivno što se ne da opipati ali se vidi i osjeti.... kada je naših prethodnih perjanica i uzdanica ona (sreća) kao da sama probija svoj put..... ( a moj je... ko vlak u snijegu...ma ja ne kukam...) radost i veselje moje su posebne želje.... i sada, ovako kompletni, zadovoljni i sretni, uz lagani gas....i u susret Novoj..... naughty sretan

Dok ponoćni otkucava sat
Da mi je tvoje želje znat
Da mi je muha pored tebe biti
Da mi se malo sakriti

I doznati tvoje skrivene želje
dal mirišu na veselje?
Dal oči se od sreće cakle
Dal krase te radosti slatke?

I dok o razmišljanju svojem tiho zborim
Volio bih da s tobom govorim
Ali želje su malo zapele na putu
Kao da su odabrale dužu rutu

No, sa najljepšim željama u mislima letim tebi
I znam, znam da misliš da te prepoznao ne bi
Ali odat ću ti tajnu malu
Imam tvoju sliku na ormaru

I možda smo se u ovoj i promijenili malo
Možda nam do koje sijede i nije stalo
Ali šarm koji iz nas zrači
Govori mi da smo malo jači

Sad snagu u jednom pravcu uperiti treba
Bez obzira dal nas ko gleda
I uzdignute glave na glas reći
U Novoj se svi nadamo sreći

I neka te želje i nama se ostvare
Neka sve sumnje u nas dogore
Da konačno i mi uživamo u sreći
Evo, usudio sam se i to reći

Kako god se snovi ostvarili
Ono lijepo nismo zaboravili
Neka nas toplina i snaga i dalje vode
U novogodišnje životne pobjede, nove......






P.S. od sutra sam na dežurstvu ....i to..radnom... ali, siguran sam da će se naći vremena za pojesti sarmicu koja tako lijepo miriši po stanu, za kolačiće koje sutra dobivamo kao malu nagradu od onih koji neće raditi, pa i za čašu, makar kole ( da mi brojke ne bježe dole – gore)...ali, nadam se da će uz radnu atmosferu biti i puno smijeha, veselja, pa možda padne i koji ples kad nam naiđu čestitari.... i da, kao i uvijek, odradit ćemo savjesno postavljene zadatke baš onako kako se od nas očekuje – jedino, bojim se, kažu legende i predanja.... što radiš na prvi dan Nove – radit ćeš cijele godine...e pa...ja bi slobodne vikende..ako može....

SRETNO!!!

- 21:00 - Komentari (31) - Isprintaj - #

< prosinac, 2010 >
P U S Č P S N
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31    

O blogu
Kada sam se prestao okretati
Koraci su postali laki...
Nisam prestao misliti...
Niti želim zaboraviti....
Samo.... želim živjeti....





Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....

svemir,svemir

 photo kava2.jpg



kavu/e molim:)


Counter
Vas je bilo...













Od drage Mirjam...
Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa.....

Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan.
/Phil Bosmans/
/hvala Mirjam/



Khevenhiller
(mojoj majci)

Nigdar ni tak bilo
da ni nekak bilo.
pak ni vezda ne bu
da nam nekak ne bu.

Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo,
kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo.

Tak i vezda bude da nekak ne bude,
kakti biti bude bilo da bi biti bilo.

Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo,
pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu.

kak je tak je, tak je navek bilo,
kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu!

Kajti nemre biti i nemre se zgoditi,
da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi.

Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti,
da kmet neje moral na vojščinu iti.

Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo,
kak je bilo, tak je i tak bude bilo.

Kak je navek bilo, navek tak mora biti,
da muž mora iti festunge graditi,

bedeme kopati i morta nositi,
z repom podvinutim kakti kusa biti.

Kmet nezna zakaj tak baš mora biti
da su kmeti gladni, a tabornjiki siti.

Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo,
pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu,

kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu,
pri koncu pak Turčin potukel nas se bu.

A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam
il v katedrale v Zagrebu,

gde drugog spomenka na grebu mu ne bu
neg pesji brabonjek na bogečkem grebu.

( Miroslav Krleža )






..... i... meni.....