smotani
srijeda, 15.12.2010.
agonija se produžava...
Cijeli tjedan osjeća se groznica – groznica uobičajena pred Blagdane... na poslu, stvar pomalo dovodi do usijanja, no, jedna malo laganija vijest je – agonija se produžava za koji mjesec... a je mi laganija...  Kada sam svoje već pomalo istrošene hozn tregere našpanao na svoje živce koji su sve, samo ne više otporni na sve, da izdrže pritisak do kraja godine – pojavljuje se ta suluda stvar koja će nas ovako psihokaotične držati..... u pripravnosti...i dalje. Zato, unaprijed se ispričavam za sve nebuloze koje će, moguće, izletiti iz moga pera... ali, i to je život. Dakle, od ove kaotike koja je postala nekako moj sastavni dio ( da li možete zamisliti «smotani kaos»?  ) postao sam pomalo tup na sve «udarce», uzvraćam na prvu, bez razmišljanja ( ma, istrošen sam, nemam više niti s čime razmišljati da bi se mogao savladavati) i događaju se pomalo histerične scene.... greška u komunikacijama, umor, koncentracija na više stvari odjednom dovodi do pomalo šokantnih situacija – mailove pošaljem na totalno pobrkane primatelje koji se, čudom čude, zovu i objašnjavaju da se to njih ne tiče...ma nemoj!? A mene bi se trebalo ticati...i tek, nakon desetak minuta uvjeravanja shvatim da nešto ne štima....»ma o čemu ti?» « pa o podacima koje si sad poslao!» zaori s druge strane.... zagledam se u jednu mrvicu na stolu i s čuđenjem pitam «a kaj će to tebi?»....e pa to te ja pitam – zagrmi jedna od mojih omiljenih.... Scena druga bila je još bolja.. .stranci sam, koja me nazvala preko centrale, nakon upita rekao da mi pošalje na faks neke narudžbe.... dao broj faksa, zahvalio, obećao se javiti kad sve provjerim....i, ne prođe kratko vrijeme...a ono zvr, zvr... javim se....Dobar dan, Najbolja firma na svijetu, Smotani je, izvolite.... , tišina s druge strane...i.... krrččč pppiiiikkk ššššš onaj, poznati zvuk za faks signal.... pih... poklopim..... ne prođe kratko...opet sve ispočetka do kraja ... poklopim...treći puta, pomalo našpanan...pričekam kraj signala i... onako smireno...  molim Vas...ovo je fon ne fax!!!! Za par sekundi zvoni ponovo... stranka od maloprije... «ali, vi ste mi dali ovaj broj za faks...» a... oprostite... ne znam više ni kako se zovem, a di ću znati broj faksa ..pokušao sam kroz šalu izvući...a stranka... «nema frke... .a usput, vi ste Smoto Kikić...ako se i tu niste smotali...:» Malo sam zastao, udahnuo...i odgovorio...ne, ja sam Smotić Kiki.... naravno, kod «upoznavanja» pobrkao sam i svoje ime.... i, od danas imam i novi nadimak ( dobro nije baš glanc novi, ali nisam ga rabio od škole.. .a izvedenica je od prezimena.. .) sve sam smoto – od cigareta, imena, brojeva..... do papira, grafova, tablica...ali, nebitno...jedino se nadam da ova faza neće predugo trajati.Uz sve rapsodije na poslu danas sam imao jurnjavu i «potragu» za izgubljenim pinom – samo ću reći ... ala, ala, uspješno, nakon tri sata, kilometara hoda, odradio sam i preskočio i tu prepreku ....i dobio...novi pin..... No, izdržat ću još dva dana...a onda, pomalo kaotičan vikend, koji će biti začinjen koncertom Đoleta.... e na njega me ni lošije zdravlje ne može spriječiti.....  a do tada, uvertira ... samo da se prisjetim....al se nekad dobro jelo... ( ma i danas – ko šljivi preporuke, sve je za sarmu spremno) a i video sam, jednom, smoto u čast tih vremena  |
- 21:00 - Komentari (28) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||