smotani
subota, 16.10.2010.
dani zelja...:))
|
Tjedan je bio ludi – svaki dan jedna nova vijest, novi preustroj, novi spisak za burzu, nova prašina... sve dok mi nije «pukao film» i dok nisam zamolio cure da smanje strasti i prestanu rekapitulirati priče s hodnika..jer, siguran sam, kad bude nešto jasnije – saznat ćemo – pa makar i to da idemo na burzu...ali....do tada bih volio, kako tako, odrađivati ono za što još uvijek primam plaću i volio bih u kakvom takvom ozračju raditi... o, da.... naravno da su to s lakoćom prihvatile jer, to je bio znak, možemo «na njega» - jesu, iskoristile su me maksimalno, uvalile mi neke tablice koje one ne kuže... pa ne kužim ni ja?! ali, blaženi gugl prevoditelj spašava stvar – iako, ponekad, moram priznati, doslovni prijevodi su više nego komični.... Tako smo, iz dana u dan, samo na (ponekad i ironičan) humor prebacivali ono malo događaja što je došlo do nas.... U četvrtak sam otišao u malu nabavku do Lidla...i, naravno, uvijek me te male nabavke koštaju – a kako i ne bi... kad sam odmah kumici kupio preslatku jaknu, čižmice, sebe sam ponovio novim diktafonom (za probu sam počeo slagati životopis – da ne bude panike kad zatreba), nakupovao slatkiša koje neumorno trošim posljednjih dana, malo namirnica ..aha, ipak je nečega malo...  Jedva sam čekao petak – što radi pražnjenja misli, što radi svega što me čeka.... kupio sam zelje jer, najavili su zimu i valja se do kraja za istu pripremiti... Dan je započeo, iako maglovito, obećavajuće....   odlučio sam odmah jučer, poslije posla, krenuti u operaciju «kiseljenje zelja»....Bože, kako ja volim kiselo zelje, surmu, krpice sa zeljem.......  Naravno, zelje je z Vidovca – poznatog po proizvodnji upravo te biljke... I, iako godinama kiselim zelje, ipak sam malo pogledao u šalabahter....  tak je! do sad sam sve dobro napravil.... Nakon podsjetnika počeo sam prebirati po glavicama istražujući koje će baš takve (dakako, očišćene) i ostati... i krenula je borba....   Kak po pravilu i ide.... prvi, deblji red, rezanog .... pa malo glavica – nešto manjih ( te će na red doći u proljeće), pa opet red rezanog, glavice.... izdvojio sam sedam glavica za surmu i poprilično se narezao – jer, smotani, naravno, reže na ruku (papak) iliti nožem... no, srećom, imam dobar nož   Naravno – opet sam kupio dvije vreće (cca 50-52 kg) – zlu ne trebalo da mogu birat.... Nešto prije ponoći sam pobjedonosno zalijevao zelje vodom i.... puj, puj, puj – kvari se.....   Nakon jutarnje kavice – uz koju sam napisao prvi dio posta, krećem u novu akciju – dinstanje preostalog zelja za škrinju (obožavam krpice sa zeljem) ... ( i tako četiri puta... puf,puf...)  ....i spremanje ručka...jer, danas mi, nakon duuugo vremena, dolaze punica i junac na ručak – sreća da je na Boćarskom «kaj su jeli naši stari» jer inače... ne znam kad bi naišli... uvijek moram ja kod njih – tja... mlađi sam  Zato, ide sinek brzo poslom, post bum narihtal za uobičajenih 21 sat .... i , nadam se da bumo svi preživeli ručak – ak me ne vidite – to siguran je znak da smo završili na hitnoj hihihihihi  Jesam li Vam rekao koliko volim svoju punicu? ( a nemrem ju nikak drukčije zvati ) Kako ima Slavonske krvi u toj predivnoj ženi, ne mogu a da joj opet, nakon sto godina, ne zapjevam jednu.....  a punac (junac) i ja.... e.... bila je to doista storija  koja traje i danas - ma moram i njemu jednu - ne smem se zamerit ne bu me više branil  ( dobro, nije baš sve kao u pjesmi, ali.... volim ja svog junca ) |
- 21:00 - Komentari (26) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||