smotani
utorak, 30.06.2009.
Razgovori sa sobom....
|
Eto, konačno malo vremena da se došećem...malo do vas, ali i do sebe Nikako naći vremena za moju oazu, moj mir... i dnevnik je trpio ovih dana – tek po koja natuknica.. .da se ne zaboravi  Iako je ludilo na poslu, iako me nekako pritišče oko prsiju pa u šali znam reći da me grudnjak steže, iako mi se čini da i ovo vrijeme bitno utječe na raspoloženja, nekako, nastojim ostati upotrebljiv, pri svijesti i normalan.. no, teško je to u uvjetima koje određuju svega dvije osobe, a čopor nas trpi te ispade, te nerazumne zahtjeve. Sreća pa smo, zahvaljujući dislociranosti, ostali normalni... zapravo, pitam se jesmo li? Da li je normalno da muž nosi ženi večeru u firmu? Ko iz topa odgovorio bi je... no, ma kud u firmu??? To mi nekako ne djeluje normalno.. i kada taj jadničak misli kako uz njegovu najdražu ženu u firmi postoji još gladnih usta, kad svima priredi malo toplo iznenađenje i donese nam..na noge..tj, do usta... onda se doista pitam jesmo li mi normalni? Ma, hvala ti mamin mužu što si nas nahranio.. jer polako, izjedali smo jedni druge, moj čir je proradio i vikao joooš, daj joššš... želim gristi, ugristi.... uplašio sam se njegovog zvuka. Dugo već nije bio toliko pohotan.. no, kada uzmem u obzir kako proživljava prethodne dane.. ne zamjeram mu. I tako, nakon iscrpljujućeg vikenda ( OK, meni malo manje) ali bome komatoznog jučerašnjeg dana, koji se, otegnuo i na ovaj.. moj čir i ja odlučili smo okrenuti ploču. Zapravo, ja sam sigurno ne bi krenuo u akciju, no On ( moj čir) dodatno danas potaknut nekim stvarima, šapnuo mi je u neko doba..“Mali, ajmo mi gibati poslije posla... ajmo na jednu kavicu kod frizerke.. pa pogledaj se kako izgledaš!“ Usprkos mojim uvjeravanjima.. ma, ma nemoj, proći će to.., to će se samo svaki mjesec ponavljati i to u trajanju od nekoliko dana, ma možemo mi to... on mi je nekim zajedljivim tonom odgovorio..:“OK mali, proći će..ali, pokaži mi što od sutra radimo? Gdje smo sutra?“ Hm.. .malo sam bacio pogled na kalendar i shvatio da je danas D day... počeškao sam se po bujnoj kosi i nekako pun elana krenuo u bitku za informacijom. Došavši prvonadređenoj upitah „ima li kakvijeh papira za mene?“ znala je na što mislim..pogledala me, smrknutog pogleda niječno odmahnula glavom.... i tiho šapnula...ništa... aha, OK.. odluka je donesena... idemo na kavicu poslije posla.. i, malo srediti ovu grivu..kao da će konačno ljeto.... Pomišljao sam i na radikalnije poteze, ali...odustao sam... znam da sutra sigurno ne želim nikakav pritisak pa ću se laganije obuči, znam da od sutra ne znam što radim ali, opet, znam..nastavljam danas započeto i opet ispočetka.. ali znam, da me nikakve osobe bez karaktera, bez morala, bez imalo savjesti ne mogu i neće izbaciti iz mojih tračnica... i to uporno objašnjavam mom čiru..a on stalno nešto rogobori... i kada ga upitam.. stari što ti fali? Spremno odgovara...malo mira! Pa, OK, imat ćemo ga...što još? A on, nabrijan, propinje se i onako divljački me uštipne.. kada, kada ćemo nas dvoje imati taj mir? Hm, malo me zatekao s tim pitanjem.. ali, na moje protupitanje.. ma što si se sada našao propinjati? Koji je vrag ušao u tebe? Samo je zašutio, spustio pogled... i nije, nije mi znao odgovoriti na to pitanje.. uf, bilo mi ga je žao, morao sam brzo popraviti nepravdu koju sam mu nanio...ma, gle stari... ti i ja se dugo znamo, znamo se u dušu, ujutro čim otvorim oči, naročito posljednjih dana, daješ mi do znanja da si tu, da me voliš, i da ti je kod mene tako lijepo da nikada nećeš otići, jel tako? Samo je, bez riječi, potvrdnu kimnuo.... nastavio sam tiho, pomirujuće.. .eto vidiš, i nemoj onda kukati za malo (puno) peripetija ovih dana.. nas dvoje ćemo to, kao i do sada, uspješno riješiti... slažeš li se? I opet je potvrdno kimnuo... znao sam da sam pretjerao, morao sam se iskupiti... znam da obožava pjesmu, znam da će uz nju poželiti zaplesati... i tiho sam ga upitao... ma stari, mogu li ja tebi jednu zapjevati? Jednu kojom ćemo mi malo zagorčati paru iz snova, jednu kojom ćemo mi uzdignute glave krenuti u novi dan, a oni koji misle da su nam naškodili imat će malo veće glavobolje, more..ali neće ih imati s kime riješiti i to zato... jer oni ne znaju komunicirati, oni samo znaju naređivati, nerazumno se ponašati i... ići po svojem, pa hajmo dragi moj čiru, i ti i ja, po svojem... jesi li za ples? I opet je potvrdno kimnuo glavom.......  |
- 21:26 - Komentari (31) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||