smotani
ponedjeljak, 08.06.2009.
Na putu....
Obzirom da sam iznenada otišao na put nisam se pošteno ni pozdravio  I samo na brzaka, jer konfiscirao sam komp u službene svrhe i kao takav u druge se ne može upotrijebiti, ali.. moram se izjadati...  Recesija na svim poljima, pa sam i ja, na upit guzde da li bi me smetalo da na putu imam cimera (kolegu) naravski, odgovorio da me to uopće ne bi smetalo.. GREŠKAAAA... ma, ne, ne bi mene smetao kolega..ali smeta me sve vezano uz njega..no, kako nemam baš puno vremena samo ću prepisati odu koju sam sklepao mom cimeru u trenucima kada je samo gluhima uz njega moguće spavati.....  ODA CIMERU Cimer mi hrče sto na sat Skoro sam mu skočio za vrat Koliko je drva taj ispilo noćas Moja 4 metra riješio bi oćas I fućkao sam i drmao ga snažno Pogleda me..»Što je?» reče važno «Probudi se, da nisi oka sklopio! Hrkanjem si mi mozak popio!» A cimer se na drugu okrene stranu I započne novu hrkačku dramu.. Šetao sam po sobi ko bijesan pas Skidao po spisku na sav glas I shvatio kako čangrizav sam postao E samački živote.. samo si mi ti vjeran ostao... No ni ja svetac baš nisam Ne, nije da u snu prst sisam Al pričati volim žustro I nikad ne znam ko laže ujutro  Ne pamtim snove već odavno Kad spavam sve mi je ravno A sada, otkad novi doping pijem Jedva se ujutro i obrijem Al sve to još nekako podnosim Kroničnom uspavankom se zanosim No cimeru ću noćas papar spremiti Pa da vidim ko će po noći dremniti Moram neki lijek pronaći Moram se nekako snaći Bem ti recesiju ovu Prije je svako imao sobu svoju!  O ekonomijo draga ljubim ti skute Da barem sobe nisu tako skupe Da barem plaća mi luksuz dopušta Da ne spavam na firmin račun – iz gušta! Tad hrkljež bi uživao u buci svojoj A ja možda u snenoj minuti kojoj I dok gledam tabletice svoje Pitam se koje bolje djeluju boje? Dal da sada nježnu rozu popijem Il da se ko cimer vina napijem? I dok ja u dilemi po sobi šećem Dok se s kreveta na stolac premećem Noć polako stiže kraju Vani već polako i psi laju.... Zora sviće, dan se budi Moj cimer i dalje gudi.... Sad uhu ću mu tiho priči Šapnuti dvi tri slatke riči Dobro ti jutro cimeru dragi Izili te tvoji hrkački glasi!! Ups, scena ova za opisat nije Brišem u kupaonu – to mi je milije.... Možda će oda i nastavak imati Možda ću još koju noć glavom klimati Već se kolegica za danas ponudila Pomoćni mi ležaj od srca nudila No, ipak, od srca se i iskreno nadam da ga cipelom neću ovu noć gađat da ipak ću oko malo preklopiti i umorno tijelo malo odmoriti.... Nisam puno zlorabio položaj svoj Svega desetak minuta oteo sam stroj Jedva se čekam kući vratiti I prestati s cimerom patiti Vama velike pozdrave šaljem  Iz Slavonske ravni kojoj se predajem..... I da, pazim na hranu i ovdje Iako kad ugledam kulen.. oči sve govore....  i, btw... popunio sam se kilu od "dozvole za debljanje"  |
- 17:20 - Komentari (31) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||