smotani
srijeda, 27.05.2009.
Još malo...
Ajme ludog li godišnjeg.. .ne pamtim da sam ovako bio dezorganiziran..ili, bolje rečeno, da su me drugi ovako organizirali...  Bijele kute, velike žute kuće, male bijele...eto, to su moja mjesta gdje me ovih dana možete naći..i ne, ne bunim se – jedinstvena je to prilika da malo popričam sa frendom – zbog njegovih obveza, dežurstava..rijetko se uspijevamo družiti, i baš kako sam i njemu rekao, sva sreća pa nam nekada i zatreba...inače ko zna kad bi se vidjeli..... Lijepo on to mene voda... jer ja nikako potrefiti pravu zgradu (ni bolnice više nisu što su bile), a iz pretrage u pretragu dobim novu jezikovu juhu... pohvale? Jesam... dobio sam na kontroli za kičmu... doki je zadovoljan kilažom, iako, kad me je ugledao primio se za glavu...no, to je samo malo šira majica, hlače malo vise na meni... ( a ove sam ne tako davno kupio..) odmah me zbacao na vagu, skidanje, razgibavanje,,i to je jedini ispit gdje sam prošao sa prolaznom ocjenom. Čak mi je dozvolio da nabacim koju kilu,,jupi ( pa bestraga došao sam do 57... nije li to dost?). kardiolog, internista i još neki detaljisti imaju dodatne želje, pa ću uz one eeg, emng ( braco, jesam li dobro napisao? – nikad ne kužim te kratice) morati na još neke kolor doplere? Nadam se da sam dobro to popamtio... doduše piše na uputnici ali ja to niš ne kužim – sjećam se da je nalaz toga u nekim bojama crvena i plava mislim (ajme, kad sam to radio...) i još neke pretrage vezne uz žile ...jednu, s gnušanjem odbijam... sada su problematične noge koje su, opet, počele jako oticati.. i lani sam imao velikih problema s njima, jedva što navukao na noge, ali, nekako, povuklo se... sada, traje malo dulje i učestaliji su odlasci u tenesicama na posao...ali, to je jedino što mogu navući..doduše, kako je zatoplilo mogao bi i u japankama ili klompama.. No, moja doktorica je otišla korak dalje...ali, unaprijed sam joj oprostio jer doista je gužva, ludo vrijeme, a sve osobe sedamdesetih godina u zvizdan kod nje – i svi viču..loše nam je... pa dragi moji, ma di ćete po ovom vremenu van..i tako, propustim ja nekoliko njih, jer ja sam mlad, žilav, krvoločan, zdrav i došao sam vjerojatno zavoditi dokicu, uđem kod sestre i jedva dočekam čašu vode.. a baš me malo smantalo.. Gleda dokica papire, zadovoljna učinjenim, ali, kao i ja, nezadovoljna nalazima, pokušava mi objasniti da genetika mojih roditelja obilato živi u meni.. da, prate me i dalje u mom životu – pa to je lijepo... i dok ispisuje uputnice, sva u nekom ludilu, objašnjava mi kako „bi bilo dobro da sada napraviš još ginekološki i pravi sistematski će biti odrađen!“ ostao sam širom otvorenih očiju, pogledao po ordinaciji ima li još koga... a ona mirno ispisuje dalje... a ja, onako tiho i povučeno (ko prava dama) priupitam „možete li mi dati i uputnicu za pregled dojki?“  Dakle, tek tada su i njoj sjele njene riječi... koji urnebes... ispričavala se kao da me ne znam kako povrijedila.. .pa zar je loše biti žena? Doduše, nekoliko je to pregleda više, a meni je i tak dost...Danas, uz te neke eegeove na redu je bila i gastroskopija (da vidimo kako moji čireki hihi).... kako za nju nije preporučljivo jest, zabavljao sam se nekim stvarčicama jer, naravno, bio sam neopisivo gladan... Kako je prošlo? Je... prošlo je, obavio sam sve pretrage.. čirek je i dalje živ, neka njega, lijepo ga hranim i kud bi on?  Sve u svemu, mislim da sam sa sutrašnjim danom, ako ne iskrsne nešto novo, gotov sa pretragama... iako se stvari već naziru, iako su neka mišljenja već data...nekako mislim, ma probat ću i ovo sve malo odgoditi..pa nisam ja obiteljski pokusni kunić... i kičmu sam godinama trpio i dogovarao se s njom – iako, iskreno, da nije bilo svih frka prošle godine ne vjerujem da bi se odlučio na operaciju.. no, sada ne žalim... možda bi i na ove zahvate trebao pristati? Ne znam, vidjet ćemo....vrijeme će pokazati... nekako, ne osjećam se dovoljno star za te zahvate, ipak bi još malo, ma kako, furao po svom... ko pravi tvrdoglavi rak.... jedan naprijed...dva otraga...... ali, eto, konačno sam dokazao da baš migrene nisu neobjašnjive – doduše, kako kaže dok, trebalo je vrijeme da se iskristalizira slika, jer, pa bio sam mlađi, žilaviji, ko bi posumnjao na takve probleme, a oni očito, polako s godinama, talože se i kumuliraju...baš mi je drago da su se konačno kumulirali, da je slika puno jasnija, da se zna kuda dalje.. no, za prvu ruku, bez mene.... Kad sam izašao iz bolnice vidio sam da je i kiša malo pomazila grad ali ne onako kako bismo htjeli..ipak, malo je hladnije nego ovih dana... i odmah se lakše diše ( i bez bronhija). Na putu kući sjetio sam se da nisam uplatio loto.. iako, to ne činim više redovito, ova groznica kao da je i mene malo okrznula... jedan listić sa najcrnijim i jedan sa najsjajnijim brojevima (datumima, godinama) mog života i, jedan kombiniran na jedan doista čudan način... ne, nisam razmišljao, ruka je sama poletila.. a kada sam pogledao te brojeve malo sam se iznenadio..i ne, ne nadam se onom dobitku...ali, ako ne zaigram ne mogu niti očekivati zar ne? I opet su me misli vratile u dane kada sam redovito igrao loto, nešto i dobivao – ne previše ali dovoljno za pokriti ulog, koji bolji izlazak, koje iznenađenje najdražima..  Nešto sam filozofski nastrojen ovih dana.... bolje da stanem na vrijeme.... i krenem stvarnim poslom .... čeka me sauger, krpa, pegla i ostali izazovi svakog kućanstva.... a valja nešto i pojest. Znam, znam...lagano, nemasno, onako...dalmatinski na lešo....i da, po mogućnosti tečno...  Dobro...ne baš ovako lagano....  Možda, ipak, sličnije ovom..... ( ali, naravno, sa kuhinjskim pomagalima poput kuhače, cjedila i sl. Hihi)  |
- 16:06 - Komentari (19) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||