smotani
petak, 22.05.2009.
počelo je...
Počelo je.... oštro i opako ... Jučer sam, po planu, malo prošnjofkao po dućanima, malo nakupovao neke sitnice – ništa konkretno, ali potrebno... šelnice za spojiti šlauf iliti crijevo za vodu, neke šarafčiće – moram neke kukice postaviti i još neke sitnice za koje nikada nemam vremena istraživati. Nadobudno sam uzeo i Aloa veru...posadit ću je – nisam siguran u uspjeh i opstanak, ali vrijedi pokušati...i, kupio sam lubenicu, za koju sam siguran da je iz nekog plastenika iliti staklenika, ali nisam mogao odoliti.... nevjerojatno je koliko tu vodenu voćku volim, a bome i moj mjehur hehehe... ima kila nekoliko...i taman će potrajati za vikend.. i ne, ne moram paziti kako ju klopam, ako kapne u prirodi, ako odleti koštica... i svake se godine nadam da će negdje, od popadanih koštica, niknuti i lubenica...a ono...ni šipka nema.  Obzirom na ove nesnosne vrućine odlučio sam malo ranije frizerki – ma i tako sam morao u čestitare (po drugi put je postala baka) pa sam usput i skratio malo ovo kose što mi je na ludari. I da, tražio sam extra rijetko... a znate kaj sam dobio...extra samo kod ušesa...a ostalo veli...nemere..samo srednje... i sad vi meni recite, em platim, em nije po želji –ali, kaže dupla baka – nećeš ko magarac hodati okolo... tvoja bi me majka došla za noge povlačiti da te ošišam po tvojim bedastim naumima ... i di je tu društvo za zaštitu potrošača? Nakon te moćne šišačke aktivnosti, kavice, ćakule, jurio sam dokici po tucet uputnica ali i po neke recepte za neke likarije.... morat ću opet šalabahtere nositi kada što moram piti.... OK, već je standardna njena jezikova juha....  i nije bila fina – falilo je i soli i papra, i jezika i svašta nešto, ali, nije se dala smesti... a bome niti podmititi... eh... Pregrmio sam špotanciju, obećao odraditi maksimalni broj zahvata na svome tijelu i uz pokoju upadicu sestre zapitao se..ma čemu one služe? Dakle, ova naša je predobra... već sam se poveselio kako je dokica neke stvari zaboravila, ali, zato postoje sestre.... „napisali ste prošli put ( a to je bilo prošlo ljeto hehehehe) da vas podsjetim..........“ aaaaa, pogledao sam sestru jednim specijalnim pogledom...a ona meni „Što je mrgude?“ eh, ni naljutit se na nju ne mogu...ali, sam zato danas, ranom zorom, morao vampirima... jer treba pregledati šećer (bio je jako, jako sumnjiv prošli puta, sumnjiviji nego pretprošli...a ono prije...bio je lud...eh... ), treba provjeriti masnoće – da, bile su povišene, treba... eh...trebam i ja štošta pa nikoga ne gonjam.... I tako sam jutros, ranom zorom, na taštenka, krenuo vampirima.... i relativno brzo došao na red.... prva bočica, druga, treća....hej..pa nisam došao na dobrovoljno davanje krvi!!! Kad ima teta nekaj za reći..strpite se...još malo...hm..pa toliko mi je samo i ostalo..svi su mi već polako napili se moje krvi..a ti, ti Smotani samo davaj i dijeli okolo..ko ti kriv! No dobro, i to sam zbavil, jedva stigao do klupice i mrknuo čokoladu...uf što je legla.... I, sunce je već polako pokazivalo – opet vrući dan...kad srce kaže ljeto.... ( možda smo i malo bolji spot mogli za sezonu? )  usput sam kupio nešto za gablec i krenuo domeka. Konačno, pala je i kavica...mmm kako je fina, kako je legla... Nalazi će biti gotovi u ponedjeljak pa neću opterećivati glavu za vikend sa istima...... Naravno, petak je i...zna se... moje biljkice čekaju da ih zalijem, livada da je uredim.. možda do kraja, a možda i ne... ovisi... , najavila se i ekipa za očevid... kolegica sa femili...u prolazu će svratiti na pićence za vikend...hm...možda joj i muža malo zaposlim hehehe....  Malo sam i doma nekaj poprčkao, posložio.......neka malo i stan osjeti da sam doma (doduše, osjetio je.... ima me po cijelom stanu hehehe). I da, mislim da vam nisam rekao...u nedjelju idem na Tonija... ekipa me neki dan iznenadila svojom tajnom, ali, morale su ranije prijaviti kako sam spomenuo godišnji... uplašile se da, shodno stalnim najavama, bježim u Zanzibar..... I tako, opet ću malo razbiti svakodnevicu... (nešto često to u zadnje vrijeme činim...) i prisjetiti se onog predivnog koncerta sa Boltonom i Karerasom... uf..kad se sjetim – jedva me frendica nagovorila na njega, i , išao sam samo radi nje jer obožava Boltona...na kraju, uživao sam možda više nego ona (dobro, nisam onako srcedrapajući gledao Boltona hihi) – sada idem u brojnijem i drugom društvu.... ne daju mi moje drage da malo odmorim uši od njihove pjesme...ali, neka, kad one pjevaju ja sam sretan...jer, kad zašute... nije dobar znak.. A ako one zašute...zapjevat ću ja, ma kako zvučalo hehe  Vruč vikend na pomolu, pazite se, kako bi rekao moj brat blizanac, pijte puno tekućine ( naročito coca cole... ali bez mene ovaj vikend – apstiniram),  lagano se odjenite ( dobro, ma nisam mislio razgolititi..)  i, ako imate priliku, bučnite se u more, siguran sam, lijepo je rashladiti se u najljepšem moru na svijetu...i, čuvajte mi mjesto, ako ima sreće...evo i mene, makar na koju uru...., makar za koji dan...  |
- 11:03 - Komentari (21) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||