smotani
petak, 20.03.2009.
Vikend..:)
I opet petak... istina, ovaj mi je malo prebrzo došao – ali, nije ni čudo što se sve prevrtilo u njemu!  Ono što Vam o poslu mogu reć je da sam preporođen. Kako je strka bila oko selidbe, pa povratak s godišnjeg, malo mi je bilo frke ovih dana, ali siguran sam, već slijedeći tjedan kreće sasvim drugi tempo i ritam posla. Znam da će svaki dan biti ispunjen nekim dogodovštinama, smijehom . kojeg i sad ne nedostaje.. samo, zaboravio sam neke štoseve pa sam u ova dva dana na popriličan broj njih «nasjeo»  - ali, nije bitno, važno da postoji razlog smijehu. Jednostavno rečeno, toliko sam opijen nekom mirnoćom da ne vjerujem kako sam preživio ono...i ne, ne želim o prošlom, svršenom, vremenu niti razmišljati hehe.... Petak ... znam što će neki pomisliti, a ja ću reći...daaa.... posljednji radni dan u tjednu (na žalost, ne svima...), i moj odlazak na viksu. Sutra će mi moj nesuđeni kum Mladen doći u pomoć srušiti jednu pogolemu voćku.. nije da ja to ne bi mogao sam, ali, nekako nisam još sa leđima na «ti»...pa preventive radi, neka njega sa mnom.  Nadam se da će nas vrijeme poslužiti – ma samo da ništa ne pada, malo ćemo svježeg zraka podnijeti.... ima drfca, ima lože .... nema zime... Nadam se da su u međuvremenu i Narcise procvale jer, kad sam odlazio, ostavio sam lijepe pupove...a Tulipani, ne znam, izašli su već prije nekog vremena i, uskoro očekujem i njihovo šarenilo. Svake me godine iznenade nove boje i nikad ne znam koje će boje nadjačati koje godine. Jorgovani će mi ove godine, nadam se, prvi puta procvasti.... lijepo pupaju i baš sam sretan jer sam ih posadio prije dvije godine a bili su «visoki» par centimetara... to mi je frend dao kad je čistio svoje jorgovane a niko nije vjerovao da će se to i primiti... ali, dekica, poplunčić kojima sam ih «oblačio» preko zime, malo neke prihrane koju sam stavio prema savjetu stručnjaka je očito pomoglo..i baš sam se raznježio kad sam nedugo ugledao par pupova a još uvijek su mali, malo mi to komično izgleda ali, nadam se da će i narasti.... probao sam to sliknuti, ali su tako komični i mali da se od trave niti ne vide.. Eto, plan za vikend je skrojen, u nedjelju ću ranije kući, jer, i tu treba neke stvarčice posložiti i spremno dočekati novi radni tjedan...ajme, ja već u drugom tjednu a tek je petak...  Dragi moji, ugodan Vam vikend želim, toplo se obucite jer...zahladilo je maloooo a to me malo nostalgično podsjetilo na ovu pjesmu...   |
- 13:30 - Komentari (26) - Isprintaj - #
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||