smotani
subota, 31.01.2009.
Kauboji prema tronu!
|
Ne znam… promukao sam, jako, pa ću malo tiše pričati…iako… gorim…. Utakmica koju smo svi priželjkivali pobijediti…dogodila se, odigrana je….i…ma, koliko god bilo malo straha ipak se pjevala Morska vila! Nismo ni sumnjali? Ma nismo htjeli sumnjati! Iako, iskreno, u prvom sam poluvremenu pojeo nekoliko noktića… ma ko ih šiša, narast će novi, a ostalo mi je nešto i za Francuze. Neću puno o samoj tekmi, jer, dečki su sve rekli odigavši je u jednom predivnom ritmu, sa toliko srca i žara, da je svaka riječ, doista, suvišna. Počev od obrane, golmana, napada…ma ne znam… koga izdvojiti? Naravno, Čupića…ali, i Mirka, ma nikako zaboraviti ni Vorija, ma i Venio je imao jednu obranu jednog sedmerca a kratko je bio…i sada bi nastavio nabrajati sve igrače, cijelu klupu…..sve, baš sve koji su, makar i dijelom sudjelovali u ovoj pobjedi na putu do……….. Navijačima skidam kapu…. Nadam se da su i oni dobili septolete kao i mi za Francuze…jer, mislim, zaslužili su! Hita lopta po terenu Odolijeva i ovom vremenu Put do Poljskog gola nije lak Al pogađa ga Kauboj svak Trče dečki lijevo desno Poljaci iz mreže vade loptu često Mirko se jako trudi Uz podršku dragih ljudi Lako se protegne po golu Zaustavi loptu po koju Jedna po jedna obrana se zbraja Od učinka Poljake boli glava Prvo je poluvrijeme dalo malo straha Al ne gubi se naša nada Lino je redove pozbrojio Obranu malo prekrojio I ponosne glave na teren stižu Krenuti u još jednu bitku Obrana pet jedan Poljake buni Lopta im se lako gubi Jurcaju ko muhe bez glave A naši polako rade parade sedam minuta Poljaci gola dali nisu ajme veselja dragi svitu! Razlika se polako povećava Navijačko se grlo upjevava Za Morsku se vilu polako spremamo Sad više nikakvog straha nemamo Zaorila je po Areni lijepoj Vila Da ne bi pomislio neko da se skrila Orilo se i po kvartu mome Pozdravi Zagrebe šampione!! Sad još samo Francuzima dokazati treba Da se Kaubojsko, Hrvatsko, srce ne da Zlato nam se smješka po malo Još nedjelju da preživimo…samo…. Iskreno ne sumnjam u pobjedu našu Na proglašenu pjevat ćemo Lijepu našu! 30.1.09. Utakmica Poljska - Hrvatska (23 : 29 ) Polufinale SP Zagreb..... Evo…uz uobičajeni ritam videa danas imamo i dodatak…vatromet…. Malo udaljen, sa Trga Bana Jelačića… Himne |
- 04:06 - Komentari (24) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||