smotani
četvrtak, 22.01.2009.
Temperatura raste...
|
Jutro mi je bilo živahno, probudio sam se u vlastitom znoju i shvatio..nema više šale.. Nakon tuširanja i odlaska na posao (bravo Smotani ) odmah sam najavio uzimanje dva slobodna dana, kojih imam ni sam ne znam koliko - treba to i potrošiti,. barem nešto. Jedva sam brzinski obavio najhitnije, podijelio zadatke, dogovorio s ekipom neke stvari i oko podneva sam se počeo spremati doma. No, neki su shvatili da bi trebali nešto i odraditi dok me nema, pa su, odjednom, slabi i malaksali, odjednom se ruše, gore…. Shvatio sam da je vrijeme da se brzo pakiram i nestanem…jer, ubrzo bi mi moglo doći stopiranje odlaska, ipak, radi se o ljubimici..a kako ja nisam ničiji, pa ni kućni, ljubimac..uzdaj se, Smotani, u se i u brze noge. Pobjegao sam na vrijeme, a na putu do doma već je dva puta zvonio fon…. Ne mogu se javiti, vozim…. U svakom slučaju, kreće moje brzinsko liječenje… imam neke planove za vikend, no, ako se malo ne oporavim…ništa od njih. Najgore od svega je što me oči svrbe, suze, kao da me ćopava alergija..ali, čega sad? Nije li malo prerano za nju? Iskreno, i ova južina i kiša samo su me osnažile u mojoj ustrajnosti da ostanem doma i veselim se malom opuštanju i nadam se i ozdravljenju.  Prvo ćemo malo o Ruksiju….. Od današnjih rezultata izdvojio bi tešku pobjedu Rusa nad Alžirom sa samo jednim golom razlike. Izgleda da Varaždinci svojim navijanjem za „slabije“ doista bivaju poticajni igrač..i hvala im na tome, jer nekako i nemoguće postaje moguće, adrenalin, kao i uvijek, pokazuje da ga je srčanošću moguće izazvati.. Srbija je danas, jedva, pobijedila Norvešku i zabilježila prve bodove. Ostali rezultati su očekivani, u skladu tijeka prvenstva. No utakmica koju smo danas s nestrpljenjem iščekivali je dvoboj naših sa Španjolcima. Početak tekme je impresivan. Već kod intoniranja himne primijetio sam razliku.. po prvi puta većina igrača pjeva Himnu, publika, kao i u svakoj utakmici – impresivna…adrenalin raste! Doista, ako je imalo bilo sumnje na samom početku ista gubi smisao. Dečki su toliko superiorno krenuli.. razlika se povećavala, povremena opuštanja naših sasvim su normalna, ali nama dižu tlak. No, očito je da ne dozvoljavaju neki preokret. Uz podršku predivne publike, uz gromoglasno navijanje, uglavnom Splitske, publike, Španjolcima je u dvorani bio pakao. Španjolci su se raspali…čak im niti suci nisu pomogli!! Koje suđenje!!!??? Sramotno za jednu ovakvu utakmicu! Kriterij, više nego očiti, na štetu naše reprezentacije. No, ništa nam ne mogu! Pakleni melju……Alilović brani…ko lud..MIRKO POLUDI!!! Poluvrijeme je završilo rezultatom 18 : 11 – naravno… za nas! Drugo poluvrijeme Španjolci su neštopokušavali, malo smanjivali našu prednost, ali, niti jednog trenutka nije bio upitan rezultat. Poneka ekshibicija, poneki streloviti kontranapad, sve je to podiglo temperaturu do usijanja… Na kraju deset golova razlike protiv Španjolaca potvrđuje izjavu izbornika Line „Ova generacija ne ostaje nikome dužna!“ Tako je Lino, revanš Španjolcima za Olimpijadu je bio više nego predivan! Bravo dečki!!!    |
- 02:28 - Komentari (23) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||