smotani
utorak, 13.01.2009.
Uobičajeno, a opet.....
|
Jutarnje buđenje, kavica, cigaretica... uobičajen ritual otkad je uvedena zabrana pušenja, otkad je stigla zima i otkad nema plina, i ako se dignem na vrijeme. U pidžami, umotan u dekicu, uživajući u maloj šetnji vijestima, sa lijepim mislima i smiješkom započeo je još jedan dan. Totalno sam bio iznenađen da je «već» plaća.. doista mi vrijeme malo curi iz ruku. Kad su donijeli listić malo sam se iznenadio.. više zbog činjenice da sam opet zaboravio platiti karticu..  no dobro, dan sim ili tam... Kako se nastavio tempo od jučer – na sreću ne i sa Severinom – nisam odmah niti pogledao listić, a na račun nisam niti pomislio pogledati jer...sam pogled na minus mam mi pomuti pamet.  Dobro, smanjuje se.. planski, onako kako sam i predvidio, no ne mili mi se gledati tu dvoznamenkastu cifru sa nekim bedastim minusom ispred...minus vani, minus na računu..sami minusi u životu... Konačno, u neko doba sam se drznuo otvoriti listić..ono što sam očekivao nimalo nije bilo nalik onome što sam ugledao!  Provjerio sam da li je to doista moj listić, da li su svi podaci moji... bili su... još uvijek sam u šoku! Pozitivnom – ne bi vjerovali! Nakon više od godinu dana ugledao sam pravu stimulaciju na djelu... i ostao bez teksta.. Nisam, doista ju nisam očekivao kao ni mjesece prije, jer..nekako mislim, pa nisam ništa spektakularno izveo...ili..jesam? Dobro, odradio sam neke specifikume, jesam ispeglao neke stvari, ali, nekako, mislim da to i je moj posao..ništa posebno, ništa tako extra da mi smješak, pri pogledu na listić, zatitra na licu.  Nešto se previše smješkam u zadnje vrijeme i pomalo ne vjerujem da se to meni događa.. Čak sam i uočen sa tim smiješkom, i svi bi nešto naslućivali, nešto režirali otkud on... Ali, ni tu se ne dam smesti..ostavljam ih u nekoj tajanstvenosti, kao i sebe samoga..... tajanstvenost, iznenađenost, zbunjenost ali i veselost i neka unutarnja sreća nečim izazvana. Čime? Nemam pojma, ne pitajte me.. i ja sam se malo pogubio.., ali, lijep je osjećaj biti ovako smotan.Dobro, sad kad sam se pohvalio moram priznati da mi je bilo i malo neugodno..ma, nekako mislim da su neke osobe trebale dobiti stimulaciju više od mene, da baš nisam bio tako dobar koliko listić pokazuje, ali, shvatio sam da nije dobro buniti se..  bar ne u ovim stvarima. Obećao sam se ipak, malo nagraditi ovim dodatkom, i, mislim da ću si priskrbiti neku sitnicu, pa valjda sam zaslužio?Moram vam priznati da danas, malo sa strahom tabanam po hodniku... jučer sam uzeo popravljene cipele, i sve me strah da mi đon opet ne da nogu..da me ne ostavi na sred hodnika.. teške su to traume... teške... ali, iskreno, trpe ovo letanje po hodniku, moje ludorije i tople su, a to mi nekako, uz ovu hladnoću baš paše. Nego, jeste li čuli da Rusi opet zezaju s plinom? Zanimljivi su mi ti dogovori..ima, nema, nema ima.. a ti narode.. šuti i trpi.. I sad, Česi budu pokrenuli reaktore, ugašene... jer, dosta im je ove Ruske ovisnosti i neozbiljnosti, mi ostali, strepit ćemo da će sve biti u redu, da se neće, ne daj Bože, ponoviti neki Černobil, Rusi i Ukrajinci će i dalje vježbati dobre međususjedske odnose na nama.. .a plin? Pitam sebe i Vas a kam budu sa plinom? Razmišljaju li oni o ljudima koji žive od prodaje tog istog plina.... ma, opet sam zabrijao... ali, iskreno, ovi me međususjedski (dobri) odnosi Rusije i Ukrajine jako, jako podsjećaju na nas i naše susjede  |
- 17:53 - Komentari (17) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||